Učitelj

594 __ Учитељ

разлику између кошуље и пурпосна “) свога мужа. Њему је неправо што његове сувременице претендују на леп дух, па констатује да њихово звање остаје површно. „Оне се позивају на Платона и светог Тому, каже он, у стварима у којима би могао послужити тако исто за сведока и човек кога би прво спазиле на се доктрина која им не допре до ума, остане им на језику“. И закључује из тог неповољног искуства да ће жене учинити добро ако се задовоље својим сопственим и природним богаствима. Реторика, логика, наука уопште јесу „животне и бескорисне лекарије за њихову потребу“. Он им припушта међутим, као занимање које им приличи, изучавање поезије: „То је уметност муцкаста и субстилна, прерушена, брбљива, сва у задовољству, сва на видику, каои оне“. Оно пристаје још да оне могу научити понешто из ОНИ и моралне филозофије: „оне ће отуда извући разне пријатне ствари; оне ће тамо научити, да чувају своју слободу, да продужавају задовољства живота, и да подносе мушки несталност каквог удварача, грубост мужа и несношљивост година и ббра. Ето, то је све, што им могу од своје стране определити у наукама.

једном речи, жена ће проучавати, ако студира, оно што је нужно да она зна ла би била стпрпљива, помирена са судбином, покорна. О општој култури, о личном развијању, о томе __ није реч. Човек се у толико више мора зачудити кад види ово Монтењово неразумевање потребе озбиљног и јачег обравовања, што је баш он сам признавао све недостатке, све незгоде фриволног васпитања које је тада било у моди: „Ми дресирамо кћери, каже он, још од детињства, како ће да послуже љубави; њиховој љупкости, њиховом кинђурењу, ЊИХОВОМ учењу, њиховом разговору, свему њиховом O TO је једина циљ“.

И поред свих тих празнина, и ма како била непотпуна, Монтењева |педагогија, за коју се пре може „рећи да је проникљива скица него ли дубокомислена теорија, значај његових идеја о васпитању нити је за оспоравање нити је оспоравано. "Ево похвале коју му му је учинио Гизо у једном чланку публикованом 1812. у Аналима о васпитању:““) „Монтењ нам

») Врста копорана из средњевековне ношње:

з») Овај чланак, коме је натпис: „Моншењевим идејама о васпитању био је прештампан у делу Размишљања и морална проучивања, последње издање, Париз, Дудје, 1872. 5