Učitelj

624 Учитељ

НЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) РЕФЕРАТИ О ДОМАЋИМ КЊИГАМА И ЛИСТОВИМА.

Теорија и пракса у осн. школама од г. Ал. Марића. Кра“ гујевац, 1923. год.

Ово је друга свеска коју г. Марић издаје, у којој су, у виду слободног размишљања, обрађена два питања, и то:

1. Буквар је једна сметња развијању праве писмености.

и 2 Читање у Ш разреду.

„Заинтересовало ме је прво питање, јер о буквару и букварској настави размишљам више од 30 година. Са 1 разр. сам највише радио, и у раду сам дошао до извесних закључака које сам и применом утврдио.

Смелост овога тврђења беше ми чудновата јер се овако крупна питања не пречишћавају слободним размишљањем бев примене дуже праксе.

Против буквара је изнета велика оптужба и осуђен је, да се из школе избаци јер смета (!) "развијању праве писмености, па на други начин покушати (!), да се без њега по“ лаже темељ правој писмености....

| — Буквар нам је крив, каже писац, што су нам школе оваке и не дају жељени успех. Буквар је крив, што је код многих на свагда упропашћено свако осећање потребе писмености. Због буквара је сељак изгубио поверење у школу и наставу. Писац каже, да је налазио у аналфабетским течајима неписмене регруте са свршеном основном школом.

Не чудимо се ми, што смо несвесни неискрености у ишчуђавању којим дочекујемо пишчева тврђења, већ се њему чуднмо, како тако може мислити. Ми смо свесни свога посла, а увиђамо и грешке које се школом и и наставом чине, само се оне не чине нашом кривицом. Ми вршимо оно што нам се наређује, а радимо и више, него што нам се плаћа, Више се не може ни радити ни тражити јер ће бити сувише много.

Треба само прелистатн наш часопис „Учитељ“ за неколико година раније, па ће се видети, да ми нисмо седели скрштених руку, већ смо то тражили, молили, више путаи протествовали, само ако се приметило да ће се крњити интереси школе и наставе. Али је све то мало зависило од наше воље, а мало нас је ко и питао.