Učitelj

Школе и школске прилике у свету. 563

a Saat ==

ученика а походило је школу 3,811,978 ученика, штојзначи да те године није походило школу 476687 ученика.

Више основне школе нису отворене свуда и њих је мало према 40,000.000 становника. Статистика нам казује, да је 1923 године било је само 500 виших основних школа са нешто више од 70000 ученика, а томе је узрок што у Француској постоје и друге школе за грађанско и професионално васпитање: техничке школе, професионалне, пољопривредне, класичве и T, RH.

Швајцарска

Обавезно и бесплатно школовање и лајичка вастава утврђени су у Швајцарској чланом 27 Федералне Конститације од 1874 године, али је сваком кантону остављено право, да то извршује према својим локалним приликама. Исто тако кантони се брину о трајању те обавезе а њихове комисије о постављању учитеља, о наставним плановима и програмима, о уџбеницима и т. д. Али главни карактер швајцарског законсдавства јесте: вођење рачуна о локалним потребама; заштита напуштене деце; борба против деце скитница; строг надзор над приватним школама и простота и строгост у примени санкција.

Школски распусти различити су по разним кантонима. Тако на пример тај распуст траје по неким школама у пролеће за време сетве и највећих пољских. радова, док за време лета школе ради.

За време школског рада изостајање се никако не толерирз и оно се може оправдати само болешћу, врло хрђавим временом и даљини од школе. За све остале изостанке комисија строго кажњава а вадоцњења се исто тако кажњавају као и изостанци. Учитељи, који покушају да сакрију дечје изостанке, такође се врло строго кажњавају. Онај ученик, који би желео да изостане од школе неким неопходним послом, мора унапред | да тражи одобргње од школске комисије.

Уређење појединих школа као и програми различити су по појединим кантонима тако да је у Швајцарској тешко наћи јединство у наставним правцима. Многи реформатори и данас предлажу да се настава локализује (Нета ећге) на тај начин, што ће се настава управити на упознавање околне природе, историје, обичаја и локалних споменика а то је тенденција,