Učitelj

Кретање друштава 75

није могло радити. Један члан је тај неред назвао скандалом То се није смело десити, а неће се десити кад буде било више такта и код онога који председава и код говорника, нарочито код говорника, јер они као представници својих једномишљеника и као најинтелигентнији међу њима, будући да су вође, морају бити отмени, морају бити запажени само по своме фином понашању. Кад човек познаје г. Вуксановића као тактична човека и кад познаје г. Виторовића као отмена човека, мора се и чудити и жалити што је дошло до таквог нереда, који није дао да се још једна манифестација из дневног реда изведе, а то је подсећање на први Свесрпски Учитељски Конгрес и Прву Југословенску Учитељску Конференцију, обављене пре 20 година, које је имао да изложи уважени г. Михаило М. Станојевић, београдски школски над“ зорник, већ се прешло на програмске манифестације ван зграде. Председник је позвао учеснике, да заједнички отидну до споменика Доситеја Обрадовића, да га оките венцем.

И непрегледна поворка кренула се ка Доситејевом споменику. Напред су ишли по један Србин, Хрват и Словенац и носили венац. Пред спомеником је г. Чеда Тодоровић одржао леп говор о Доситеју и нарочито о његовом раду на народном просвећивању и ширењу југослозенске идеје. Одатле се поворка кренула ка споменику највећег учитељског добротвора пок. Јована Гавриловића, где је положен венац и где је г, Милан Поповић, председник београдског повереништва одржао говор као израз захвалности целокупног учитељства према пок. Гавриловићу, који је о учитељима мислио и онда кадо њима нико није мислио. За то време, пак, једна делегација пошла је на Авалу и положипа венац на гроб Незнаног Јунака. Тамо је г. Света Аврамовић, члан главног одбора, држао леп говор и поред осталога казао: „Незнани Јуначе Југословенски учитељи заветују се на овоме светоме месту, да ће велику идеју којој си ти тако верно служио и за коју си и живот положио, хранити и развијати у душама и срцима најмлађих школских генерација и тиме дело твоје учврстити и овековечити.“

На дан 9. августа Конгрес је претворен у Скупштину. Председавао је г. Влада Петровић, подпредседник. Прва тачка била је првдавање: „Двадесетогодишњица од одржања првог