Učitelj

Педагошка писма 179

задаћу стављају просвећивање и оплемењавање, што толико исто значи колико мењање умне и моралне природе детиње колико искорењавање антисоцијалних егоистичких апетита дечијих и јачање моралних човечанских особина помоћу науке. А шта је и у чему је школска наука, и шта се и колико се може на том путу постићи, већ сам поменуо. Рекао сам да се на том путу не само ништа не може постићи односно оплемењавања и гајења него се шта више може искварити и оно што је према свима приликама одгајено у дому родитељском. Ну баш и да то може бити, баш и да се каквим чудом могу искоренити у деце сви егоистички, анимални апетити и одгајити све идеалне људске особине не би се могле одржати у средини живота у којој не би нашле хране и употребе у средини где би било немогућно:

Вежбање стечених особина. — Више, мање, науче деца нешто читања и писања у свакој па и у најгорој основној школи. Али која вајда кад та вештина у животу масе народне налази врло мало употребе, те се стога или сасвим заборави или се толико забатали да се људи који знају нешто писати стиде да своје име потпишу и радије изјављују да су "неписмени. Истоветан је случај и са свим осталим, са свима особинама за које се вели да се може школа одгајити. Ако те особине не би нашле употребе у животу баш и да се каквим чудом одгаје, оне би се забаталиле и човек се не би могао тада њима користити. Сваки век, свако друштво стоји на извесном ступњу умном и моралном и прећи тај ступањ не само да је немогућно него је и непотребно. И човек са другим неким умним моралним и верским погледима, који би се сасвим разликовали од погледа масе рода људског не би могао у тој маси ни опстати. ИМ ако би и како такви човек био могућан, он би се врло брзо по самим законима "бића изравнао са својом околином.

Према томе, драги пријатељу, ко би хтео да учини какве промене у природи човековој морао би пре свега мењати природу околине и ако то не би могло бити сва би мука. била узалуд око промене природе индивидуалне, јер би се та промењена природа врло брзо изједначила са својом околином, На тај начин изчезава та пре та после свеколико људско вештачење и ствари се враћају првобитном самониклом |

9»