Učitelj

Европске наставне реформе после рата 199

школског живота. Вештина причања коју су Италијани изобразили до тако велике финоће мора бити од сваког учитеља потпуно савладана. Развитак овога дела наставе може се сматрати особито карактеристичним за талијанске основне школе.

У целини својој овај је план изванредно брижљив и детаљан, те у пркос обећања да ће само постављати циљеве, ипак одређује прилично много. Али има места експериментисању за друга начела.

На завршетку овог излагања рећи ћемо још нешто о т.зв. комплементарној школи која је изграђена на основној школи. Почев од четврте школске године грана се основна школа у т.зв. „Согзо роројате“ и у један виши курс који од прилике одговара пруској средњој школи. Ова комплементарна школа обухвата следеће струке: талијанску историју, географију, математику, природне науке и књиговодство, цртање, један туђи језик, писање и стенографију. Из комплементарне школе се иде и у учитељску школу.

ЈУ. Енглеска.

За смер, који је на основу утисака, искуства и унутрашњих политичких дејстава светскога рата, узела државна просветна политика у Енглеској била су меродавна три импулса. Ту је у првом реду воља да се изградња школства учини социјалнијом; да се олакша пењање и прелаз у више школе свих врста; да се вишој школи одузме њен сталешки карактер, кога она има већ по свом пореклу из приватног школства. Постоји дакле жеља да се виша школа учини приступачном свим слојевима народа. При том је јаку улогу играло осећање обавезе државе према нацији која се показала поузданом у родољубивом испуњавању дужности за време рата. Из уверења, да је на плећа широких народних маса пао највећи терет рата, произашла је потреба одштете и награде. Зато је пре свега онима који су учествовали у рату отворена у највећој мери свака виша образованост, за коју су само били способни.

Друго исходиште школске реформе било је у појачаном интересовању за бољу техничку образованост. То је делом обзир на садашње и будуће отежање борбе на светској пијаци, а делом искуство ратне економије. Схватање, да већина