Učitelj

200 Учитељ

народа образованост процењује и просуђује са практичног стајалишта, одвела је до јаког нагласка практичних струка у школама и до унапређења школовања за позив.

Трећи импулс произашао је из појачане националне свести са својим изрично демократским етосом. Држава са својим захтевима и животним условима ступа све јаче напред са идејама образовања. Што је израз ових идеја узео демократски карактер лежало је у традицијама политичке културе земље, и искуству, да у нужди све зависи од тога како појединац осећа своју припадност целини.

За форму и методе преображаја од одсудне је важности индивидуалистички карактер енглеске управе. Нема опште државне просветне шеме. Постоји само један оквир минималних циљева. Подстицај да се тај оквир испуни и циљеви постигну лежи само у томе, што је држава спремна да одмах стави на расположење одређени проценат издатака на јавну наставу. МИ она своју потпору повишава сходно напредку одређене самоуправне власти. Све уредбе које намерава да заведе главна управа поверава у рад стручним комисијама. Њихови савети и одлуке у битности се испуњавају. Школски закон од 1918. је дословно остварење закључака донетих од једне комисије нарочито за то састављене. Локалним школским властима се препоручује трајна и тесна колаборација не само са школским стручњацима већ и са стручњацима нацио. налне економије и осталих културних области.

Закони и одредбе енглеске наставне управе садрже врло мало о унутрашњем функционисању школе, образовању наставних планова и организацији у појединостима. Водећу мисао енглеске школске реформе најбоље илуструју општи принципи за организацију основне школе (Adult Education) које је поставила једна комисија нарочито за то одређена од стране Министарства за Обнову. Због њиховог начелног значења ми ћемо их овде дословно превести.

Начела за организацију нарадне школе у Енглеској.

1.) Главна сврха васпитања је у томе да се један човек учини способним за живот у цивилизованој држави; да се однегује способан члан те државе.