Učitelj

О осамдесетогодишњици Војислава Бакића 167

школске спреми за њихов практични рад, да буде расадник добрих метода наставних и добрих поступака с ученицима. На челу тога семинара Бакић је остао осам година и толико кола наставничких спремио за позив, који је у нас све дотле већином схватан само као теоријски и научни.

Тако је Бакић својим радом обухватио образовање и основношколских и средњошколских учитеља. Али се он није ни на том задржао, и схватајући васпитање као целину обазрео се и на васпитање деце на најнижем степену (/7оуке о васпштању деце у родатељској кући, Сомбор 1880.) као и на васпитање најширих слојева (О каракшеру и образовању карактерности, Београд 1887., Српско родољубље п ошачаствољубље, Београд 1910., Морални живот у рату пи миру, Београд 1920). Поуке о васпитању деце у родитељској кући схватио јеи као припрему за васпитање у основној школи и саставио их је тако, да могу бити пропедевтика за науку о васпитању, — и ту је Бакић имао на уму и своје ученике. Као и Паука о васаштању тако ни Поуке нису биле састављене за учење наизуст него као подстицај за размишљање и за сабирање властитога искуства. „Кад би наставници бележили оно, што искусе у школском раду, и кад би из тога објављивали оно, што је важно, онда би то могло послужити као згодан материјал за искуствену педагогику,“ вели Бакић у свом драгоценом Ледагошком пскуству (Београд 1909, и 19283.), а то, с другим речима, значи, да сваки учитељ треба да буде сам свој педагог. Васпитање на тај начин завршава, и то не само за учитеља, са самоваспитавањем, с образовањем характерности, с увођењем и себе и других у морални живот, с истрајношћу у такву животу и у најтежим приликама животним. То је последња реч (а била је и прва, јер је још 1869. писао о моралном васпитању у Школском листу) нашега педагога, којом је и у својој лабудовој песми хтео да истакне оно, што сматра да је најважније у васпитању и у животу уопште.

С појачаним осећањем захвалности сећаће се данас свога учитеља широм наше отаџбине многи непосредни и посредни ученици Бакићеви, учитељи на свим степенима наших школа, када чују, да је велики учитељ навршио осамдесет година живота, — и нема сумње да ће дати заправо и њему и Ра-