Učitelj

Књижевни преглед 293

певања. Школској омладини потребно је у лектири дати целокупну слику једног књижевног радника, разуме се у нај"тлавнијим цртама“.

Волео бих да се обрати пажња на сваку од ових, овде наведених, реченица, како би се видело да по мерилима г. Продановића излази о овој књизи суд недогледно неповољнији од онога суда који износим као своје књижевничко и наставничко уверење. Зато ми изгледа недовољно хармонично кад неколико врста даље наилазим на овакву реченицу: „Она ће [ова књигај и данас бити врло корисна, као што је у доба свога постанка била неопходна“ !

Имао бих да замерим, и доста, састављачевим напоме"нама о појединим песницима и о суду, изложеном у његову уводу „О новој нашој поезији“. Замерке се тичу речи о Јов. "Ст. Поповићу, 0 поезији педесетих година прошлог века, о 3 Јов Илићу, Каћанском, Л. Костићу, Мил. Митровићу, М. Ћур. чину. Али се о свему томе не може говорити у приказу коме није допуштено да буде простран.

После свега чини ми се да чујем питање: па је ли штета што је та књига штампанар Мој одговор може бити и за"баван. Има више од пола столећа како се у српском преводу био појавио почетак. Ламартинове „Историје Жирондиста“. Преводилац је у скромности питао: хоће ли бити штете од његова трудаг Сместа му је одговорено: штете нема, зашто штете» нашто штете» Ипак се морало додати: али ни користи, велике користи, нема... И ја бих, у овом новом случају, казао: штете заиста нема, али би користи могло бити куд и камо веће да је састављач ове Антологије сад урадио било један, било други посао, или, можда, и један и други — само не у један мах и у једној књизи. Иначе је у зборнику велика већина прилога добра — па нека се они читају ма и у књизи двоструке задаће.

Издање је врло лепо. За њ хвала припада добро знаном „издавачу: књижара Г. Кона небројено је Пула посведочила да уме књигу издаши .. -

А. Г.