Učitelj

492 - Учитељ

с подсмевком на рачун онога који „то није познао“ — не разумем и... баш не разумем. -

Школској књизи, која ученицима и ученицама — макар они играли, и макар оне играле све модерне игре — има да,

учини добру услугу, не доликују још и друге неке појединости које се у овој Антологији налазе. У књизи, која ђацима треба да илуструје стих и сву правилност његову, ни у колико не доликују „стихови“ у којима ће се унапред исмевати оно што они, и по науци и по школском пропису, тек имају да познају и да науче. Заиста, сваком је ђаку теже: изучити правила метрике и поетике, а много му је лакше прогласити се присталицом начела г. М. Ћурчина који каже:

Пустште ме како ја хоћу.

Зашто увек једно и исто,

Зар све баш мора бити јасно и чисто, И свуда прописан бројг!

Та песма није акт, и мисо није слово. А дух тражи увек ново,

И хоће да буде свој.

Ритам ће кроз музику речи Пробити себи путе,

“ М отићи у прави крај; У песми закони ћуте Пустите осећај!

Сад је, за ово штампано издање, г. Јаша Продановић написао кратак предговор. Ја ћу из тога предговора нешто, "овде навести, да се види у чему се слажемо. Он вели:

„При оцени оваквих дела треба имати на уму да су она _ намењена школи и ученицима. То треба нарочито нагласити, јер критичари често замерају оваквим делима за оно што у њима мора бшти или траже од њих оно чега у њима не сме бити. Школске Антонологије немају једино за циљ васпитање укуса и развијање естетичких осећања. У њих не улазе само: најбољи песници и само њихове најлепше песме. У школску Антологију морају ући песме свих песника о којима се, према школском програму, предаје у школи. А од најбољих песника. морају се узети не једино најлепше песме у опште, него најлепше и најкарактеристичније из свих главних врста њихова