Učitelj
300 Учитељ
наредби, не види трвење господара и потчињених (Паферпашина наредба); He види различно разумевање и тумачење једне ствари, нити види сличност и разлике представа и појмова «Настрадин-хоџа); а баш је то доказ његовог и нашег неједнаког схватања читанке; изгледа — иако се овакегатке налазе и у чит. г. г. Стан. Стеф. и г. Протића — да се пита „Зашто «у магарцу велике уши > а на сваки начин зато — да боље чује, види и мисли, па да паметно њаче.
Г. Јова жели да сваки незгодан поступак буде кажњен, а модерни педагози су мало либералнији, и не траже нико да остане ни ћорав ни сакат ни болан ни без крова ни без живота због бича, секире, зелених шљива, жишке, млада сена ит.д. Приврженик г. Јовиног Казненог Закона на оваку његову жритику одговорио би тешким дреноваком а не апстрактним речима. Захтев Спенсеров је: „... да задобијање знања буде више пријатно и примамљиво него тешко и одвратно, захтев који се наслања на више пли мање јасно опажање.. —; да прва настава буде забавна и да свака настава буде примамљива“ {O васпштању; прев. Ј. Миодраговић стр. 69.). А сви састави — сви до једнога —, које је г. Јова означио као лоше, имају «своју етичку основу и потку, сви су занимљиви, забавни и примамљиви, те их деца радо и унапред читају, а сви су илустрација живота, који је веран, али не мора бити свакад ни леп ни моралан. Из: 2 -- 2 = 4 не изводи се никаква морална непосредна поука, али је тачност ове једначине ипак васпитна. Дужник који не враћа дугове није моралан, али је повериоцу пример за поуку и науку.
Штиво читаначко треба да је књижевно по својој идеји, по изражавању, по стилу и једрини, по богатству појмова и т. д., т. ј. по својој уметничкој страни. Оно треба разумљивошћу и јасноћом да отвара врата нејаснога и неразумљивога, а не мора сваки састав бити практично поучан, али мора бити изразит. У читанкама треба представити многе моменте људског жарактера, али не треба свакад дати и суд, но оставити читаоцу да суди, јер он треба да мисли а не само да памти. Врховна тросветна управа, — претпоставља се — после темељног проучавања, прописала је у програму за учење језика циљ: „Разумевање и правилна употреба усменога, писменога и жњижевнога говора, а уз то развијање националних и патри-