Učitelj

410 Учитељ

Васпитање чула чини човека посматрачем и на тај начин га прилагођава не само општем духовном правцу садашњости, него га припрема непосредно за практичан живот.

По моме мишљењу до сад се врло погрешно мислило о томе, шта је потребно за практичну делатност живота. Полазило се увек од идеја, па се прелазило на радње, које треба извршити. Тако се на пример метода духовног образовања састојала у томе, да деца науче принципе, који им се предају, па да се после према њима управљају. Кад при настави захтевамо од ученика, који је предавао, да сам изврши неку радњу, видећемо да често ученик наилази на велике тешкоће у радњи, јер смо при васпитању превидели један фактор од највеће важности, наиме: усавршавање чула.

Објаснићемо то на неколико примера. Наредимо кува. рици да купи само свежу рибу. Она разуме шта ми мислимо и према томе ће се управљати при куповини. Али она није вежбала чула вида и мириса у опажању рибље свежине, те тако не може потпуно извршити наш налог.

Још јасније се показује тај недостатак при самом кувању. Једна куварица може имати рецепте и тачно научити из своје књиге за кување одређено време кувања, она може спремити леп изглед јела; али треба ли помоћу чула мириса да одреда тачно тренутак, кад је јело потово, или помоћу чула вида и укуса да одреди време кад се мећу извесни за. чини, она то неће моћи учинити, ако јој чула нису довољно извежбана. Те вештина се може стећи само дугим вежбањем. Али пошто такво вежбање сад значи задоцнело васпитање чула, које одраслом често више не може успети, то се и добра куварица врло тешко налази.

Слично важи за марљивог медецинара, који је студирао о пулсу у књигама, па сад прилази болесничкој постељи с "најбољом намером да опипа пулс болесника; али ако његови прсти нису извежбани у пипању била пулса, његово раније студирање је узалудно. Пре него што постане лекар, треба да се оспособи, да разликује чулне дражи.

Исто важи о куцању срца, које студент теоријски студира, а које може разликовати тек после дужег вежбања уха. Исти је случај с нежним покретима и стањима болесника, при чијем испитивању је лекарева рука често непоуздана и неси-