Učitelj

418 Учитељ

ne može zamisliti bez pesnika, gluma bez glumaca, muzika bez virtuoza, slikarstvo bez slikara, vajarstvo bez vajara; i kada sve ume{iničke grane dobijaju pravo na ovaj rang ne zbog svojih teorija, koje je takođe iskustvo, već zbog svojih reprezentatora, onda i prema pedagogiji treba upotrebiti iste dokaze.

Ali ako primimo kao najtačniju, i najkraću geliniciju pedagogike onu koja veli: pedagogiha je primer, i sada ako pedagog ц istini bude jedan dobar i što idealniji uzor (a opet ako nije takav, on nije pedagog), ako on bude kadar da pomoću izazvanih . emocija utiče na vaspitnike i tako sebe uzdigne do nivoa jednog umetnika, onda je i pedagogiji dao punopravan rang umetnosti. Zato je opet vaspitaču potrebno da bude neka vrsta enciklopediste u umetnosti. Doduše to nam izgleda malo nemoguće, ali kao da su tako shvatali i „stari narodi a naročito Grci, jer su više polagali na umetnost no i na samu religiju“... naročito Platon „u čijim je očima umetnost bila lestvica za uzdizanje ka

vrlini i razumnom Žživotu“.) Otuda još i to da nema umetnosti koja ne oplemenjava, koja ne vaspitava. Svaka je umetnička grana

i nesvesno stavljena u službu pedagogiji — u koliko je ona prava umetnost a ne pornografija. | Mnogi bi umetnici osporavali pedagogiji pravo na umetnost i stoga što nalazi da prava umetnost ne sme biti tendenciozna, jer je ona za izraz nagomilanih emocija kojima umetnik raspolaže; ona je izraz osećanja. Ali nije teško odbiti takav prigovor. Može li biti umetničkog dela bez tendencije? Zar samo izražavahje - Zakve emocije nije tendencija ? Uostalom u ovom slučaju zgodno je osloniti se na Tolstoja, jer veli: „Umetnost se u tome sastoji da jedan čovek drugome svesno saopšti osećanja koja ima“. Pa stoga i treba bez ikakvog ustezanja podvući onaj lep zahtev Gr. Petrova: „Škola treba da bude umetnička. Ona je kiparstva radionica u kojoj iz mase detinje duše učiteljeumetnik obrazuje гаzumnu, blagorodnu, moćnu čovečiju ličnost. Sasvim je sve jedno hakav vi predmet predajete. Lik se može stvoriti iz gline, iz voska, iz hlebnog testa. Važno je šta se stvara i kakav sč lik stvara“.ž) | jeste škola umetnička radionica, pa i nešto više no vajarska radionica, jer dok se u ovoj poslednjoj izrađuju mrtiva

1) G. Kompejer str. 241. 2) (čiteljshi Vestnih čl. Škola i Vaspitanje.