Učitelj

Педагогика као уметност 419

tela dotle se u onoj prvoj obrađuje Жуо telo i izrađuje duh. A taj je posao svakako mnogo teži i mnogo zamašniji. Dok će vajar od ilovače, drveta, mermera i ostalih smesa moći da izra„dđuje ono što mu se prohte, dotle će u školskoj radionici učiteljumetnik imati posla sa živim bićima koja mogu i da зе одирти, pa mu zato valja voditi računa da zadovoljstvo bude obostrano da zadovolji i sebe i vas„itanike svoje. I ne samo da je teže savlađivati živa tela uz disponovane duhove, već je svakako i veća umetnost doći do uspeha u ovom vaspitačkom poslu.

Koja su najpopularnija pedagoška dela? Rusov „Emil“, Pestalocijeva „Kako Gertruda uči svoju decu“, Spenserovo „Vaspitanje umno, moralno i telesno“, pa naravno i Komenskog „Didactica Magna“. Ali koje je među ovima najistaknutije, koje je izazvalo. najviše interesa za vaspitanje, koje je učinilo čitavu revoluciju u 'pedagoškoj struci? Naravno „Emil“ i „Kako Gertruda uči svoju decu“. Otkudđa to, kada je jedna „Didactica Magna“ kud i kamo jača i mislima, i erudicijom, i logikom; otuda to kada je „Vaspitanje umno, moralno i telesno“ Кид 1 Като Копзтје дејо, по što sa „Emil“ i „Kako Gertruda uči svoju decu“? — Oluda što “su i „Emil“ i „Gertruda“ obrađivani umetničkim shvatanjem, umetničkim oblikom. I mislite li da je sasvim slučajno Jov. Mio-

dragović pao na misao da, pod starost, piše roman o vaspitanju „Nova Majka“? Zašto je „tolika mudrost „Didactice Magne“ ležala na putu više od dvesta pedeset godina, i da se učitelji ne po| „služe tim blagom“? Svakako zato ponaipre što je mudrost Komenskoga „ležala“ u jednom omolu koji nije privlačio izgledom svojim.

Veli se: Homir, Šekspir i Gete ne mogu se dostići. — No možda su im se koliko-toliko približili Dante, Igo, Tolstoj, Dostojevski. Pa da, svi su oni Homeri, svi oni jedan drugog dopunjuju. „Mislite li da je duh jednoga Dantea na pr. bio nešto više od duha našeg Ruđera Boškovića?? Za ime Boškovića jedva da se zna, on interesuje samo jedno kolo intelektualaca. Međutin jedan Dante, pored sviju dogmata i svega fanatizma, pored svojih Karona, Kerbera, Plutoa, Minotaura i Lucifera — on će i dalje “ostati na visini jednog velikog umetničkog uzora. Isti je slučaj sa 'Geteovim Forkijadama, Mielfistofelosom i Faustom. Pa i naš Ra“dičević vrši jači uticaj od pomenutog Boškovića. Naravno, jer su отет, Šekspir, Gete, pa i Radičević uzeli jedan emocionalniji,