Učitelj

раду a E Man ay aber a ES А

422 , Учитељ

Gabriel Kompejre pruža nam izvrstan primer Stuartom, Miljom: „U svojoj trećoj godini on je (Milj) znao grčki; u dvanajestoj bio je logičar, a u trinajestoj godini učio je integralni račun. Ali kakav je bio rezultat od toga isključivo intelektuulnog vaspitanja i od toga prekomernog lučenja? Još u mladićskim godinama njime je vladala duboka tuga i prava odvratnost prema životu. U dvadesetoj je godini proveo čitavu zimi Tražeći svakog dana da se udavi. Ali slučajno naiđe na neku zbirku pesama, zaljubi se u muziku i tako se brzo otrgne od smrti. Tek onda je razumeo. važnost prvih emocija i osećanja koja nas privezuju za život шерšavajući ga svojim dražima“.!)

A zar nije isti slučaj sa onim studentom iz knjige Grigorija Petrova „Škola i život“, koji se navodi u fragmentu „Smisao Života“? Zar posle tolikih napora i posle onako uspešno završenih studija da kidiše ua svoj život? Otkuda to? Zato što mu škola dala punu glavu znanja, ali nije uspela da mu dade kompas, da. mu nametne volju pomoću koje će on rasčlanjivati „smisao Života“ i tako ići u život sa sposobnošću da odoli, kako pozitivnim, tako i negativnim emocijama.

I sada, ako oni koji vaspitavaju shvate pedagogiku više kao umetnost, ako oni uz SVOj poziv, ako budu imali dovoljno ljubavi uz potrebni autoritet jednoga vaspitača, onda je sigurno da će nam podmladak biti vaspitan. On će uzđići i školstvo i pedagogiku. Upravo oni će i dati pedagogiji izgled umesnosti.

Svakog dana, po mogućstvu svakog trenutka, biti nov U novome (suprotno onoj tvrdnji koja negura govoreći kako je Sv kombinacija starog. Nemadne li toga, onda je nastava monotona a jednolikost joj daje sve uslove za tromost. Tvrdnja: „Ponav“ ljanje je mati studiranja“ nije uvek tačna, 510 је najglavnije. ne treba jednu takvu misao da zloupotrebimo.

2) T. i Pr. pedagogika str. 240.