Učitelj

Педагошки преглед | 453

намера очигледно била, да тим појмом обухвате, у једној речи, само унутрашње биће нове школе. Тако је специјални одбор за ту ствар схватио то питање. Истина, тај одбор у својим директивама, нарочито је узео у обзир оно обележје радне мисли које је садржато у „Мешиегисћ!“ (ручна настава); али он тиме нипошто није хтео рећи, да се тим радна мисао завршава, или чак исцрпљује. То је потребно у напред утврдити јер су поједини говорници у својим излагањима баш ишли за тим да радну наставу сведу на „Мегкитшегпсћ!“. Тако · скватање не одговара ни усвојеним закључцима одбора, исто као ни онд, да се радна мисао изједначи за самим захтевом саморадње ученичке. Радна мисао обухвата трајан подстицај саморадње; она није само један методски принцип, већ има тежњу да одређује садржај школског живота и наставе. У "току дискутовања на Конференцији, указато је за желењем више пута на то, да чланови државног устава који говоре о школи нису срећно формулисали радну мисао. Тамо се вели (у уставу): „Радна настава је редовни предмет учења у свим школама“. Сигурно би више одговарало суштини устава да | је та мисао стварно и речима јаче изражена. Известиоци као и одбор трудили су се, да схвате дух уставне одредбе, те да на тој основе формулишу нужна практична извођења.

Извештај универзитетског професора Наторпа даје расправи о новој школи врло широку и дубоку основану фи· лософску подлогу. Наторп полази од начела социјалног васпи-

о томе даде своје мишљење. Парламенат је тада одбио овај предлог. Али га је, после догађаја од 1918., прихватило само Министарство за Просвету, пошто је претходно добило пристанак појединих покрајинских школских управа и ширих педагошких кругова. Услед других векиких политичких питање која су

тада била на дневном реду а и делимичног грађанског рата, до остварења ове замисли није могло одмах доћи. Време ипак. није изгубљено, јер је било

употребљено на припремне радове за конференцију: прикупљање материјала и уже стручно саветовање, Резултат тога припремног рада објављен је у књизи: „Пје дешсће Зећштејогпт“ (Quelle und Meyer, — Лајпциг), коју је издао „Централни Инстутут за Наставу и Васпитање“ у Берлину. Најзад је дошло до сазива Конференције која је радила од 2. до 19. јуна 1920. На листи позваних има 723 имена најчувенијих немачких педагошких, школских и научних радника. Резултати рада Конференције саопштени су најпре у уском обиму у књизи: „КејеизсећшКкопегеп2 1п геп Егсеђтазеп“, затим детаљни службени податци под насловом: „КејсћазскиКопјегеп2 1920“.