Učitelj

Цртање у забавишту 821

Енглески философ Спенсер, са оном апстрактношћу, која карактерише сва педагошка дела позитивистичког правца, стајао је на гледишту, да прецртавање треба укинути и признавао цртање са гледишта гимнастике чула. Он је захтевао цртање линија, њихово делење на једнаке делове и оцењивање односа међу појединим линијама. Тако је и он признавао механизам у цртању, кога модерна дидактика осуђује.

Чувени немачки педагог Мојман' нарочито је истицао наставу цртања, јер тада главну улогу играју: видна перцепција, конструктивна рапрезентација облика, видно памћење, усавршавање руке и асоцијација имагинација. ;

Али за наставу цртања у забавишту највећих заслуга имали су: Јатез Зипу, Кершенштајнер, Левинштајн и Марија Монтесори.

ЗиПу“) нам је први најопширније изнео теорију о спонтаном цртању и његовој еволуцији и његова психолошка посматрања ми смо узели за основ нашег рада у забавишту.

Кершенштјнер је публиковао 1905 год. „Еволуцију дара цртања" као плод посматрања пола милиона цртежа већином минхенске деце и та је студија довела писца до славне теорије о школи рада Он је дошао до закључка, да линија, коју дете први пут повуче као и примитивни човек, није геометријска линија, већ израз једног мишљења, једна схема, један симбол. Дете почиње да црта облим линијама и то најрадије људе, па животиње, биљке, куће и т. д. Отуда он захтева, да се геометријско цртање и цртање са прегледа потпуно избаци из забавишта а да се уведе цртање по сећању и илустративно цртање.“)

За Левинштајна цртање је најмоћније средство изражавања, јер дете својим цртежом увек нешто исказује. Он у главном изнови огромну важност цртања за интелектуално и естетичко васпитање и упућује, да децу у прво време треба пустити да слободно цртају шта хоће.)

Марија Монтесори“) препоручује: слободно цртање, компоновано цртање и цртање са бојама.

ı HB. Meumann: »Vorlesungen zu Einfihrung in die experimentele Pšdagogik.« Lipsia 1907. CB. IH. Crp. 861—869.

> J. Sully: „Etudes sur IF enfance.“ Paris. Alcan. Crp. 595—048.

86. Kerschensteiner: „Die Entwicklung der zeichnerischen Begabung.*“ 1905.

+ Levinstein: „Kinderzeichnungen bis zum 14 Lebensjahr.“ Lipsia. 1905.

o 5 M. Monfessori: „Pedagogia Scientifica.“ Roma. Loescher. 1913. Стр. o—176.