Učitelj

876 Уцитељ

Tora и социолога, пр. Фихте, Хегел, Шлајермахер и др. Од педагога јој придаје нарочиту васпитну вредност, отац Нове Школе, Песталоције, који разликује: Дородицу као праоблик заједнице, грађанско удружење или државу као други и з0једницу с Богом као трећи и највиши ступањ заједнице,

Р. Naforp ca идеалистичког становишта своје Социјалне Педагогике такође истиче велику вредност заједнице и налази да је прави смисао васпитања у томе, да се у појединцу пробуди и потстакне стваралачка снага, како би се он добровољно ставио у службу заједници.

Социолог 7дппе5 разликује: заједницу крви, заједницу места и заједницу духа као праву човечанску и највишу форму заједнице, која није исто што и појам друштво.

Педагог Регетзеп сматра да је свака права заједница у суштини својој духовна заједница, која делује у духовном погледу васпитно и претставља у ствари један духовни сргани'зам, као највиши облик праве заједнице. Е

Е. Ктеск сматра праву заједницу такође за духовни организам, јер је њено јединство створено духовним везама и. „духовним садржајем.

Заједница се појављује у разним облицима (као виша, идеална или духовна и као нижа, реална или конкретна), са разним обимом (шира, народна; ужа, породична и 1. д.) и разном садржином (васпитна, социјална, политичка, привредна, религиозна, правна, животна, радна и т. д.). У свим тим многобројним појавама заједнице ипак можемо констатовати увек неке од ових каракшеристичних ознака и заједничких им мо: мената: 1. крвна сродност чланова заједнице (крвна заједница); 2. заједница места (локална заједница — село, варош); 8. заједница живота и рада (животна и радна, професионална заједница); 4. узајамни, међусобни утицај чланова (васпитна заједница) и 5. духовна веза и духовно јединство чланова заједнице, које чине духовни садржај и вредности заједнице.

Прве три ознаке карактеристичне су обично за све ниже, уже и реалне заједнице, јер се та три момента обично у њима налазе, али у њима семогу, а у правим нижим заједницама и треба, да налазе у извесној мери и четврти и пети моменат, Права виша или духовна заједница не мора да садржи прва три момента али су за њу неопходно нужни четврти и пети