Učitelj

932 У ши ве љ

1.) Питање ауторства спева „Смрт Смаил-аге Ченгића" било је у своје време једно од најважнијих питања српскохрватске књижевности. Први га је покренуо Љубомир Ненадовић. У својим „Писмима из Италије" Ненадовић је саошштио како је је једном приликом чуо Владику да пева. полако као уз гусле":

„Види му се мријет' му се неће, :

| An iecr HemrTo mrTo ra Hamnp je, Kpehe,”

а другом приликом, кад су се спуштали у равницу, где узвикује жалосно:

„Оро гнездо врх приморја вије,

Јер слободе у равници није! Још је, уз то, Ненадовић додао, да му је Његош, у разговору о својим делима, причао како је „написао песму о Ченгићу, па му је неко однесе и не врати."

Ненадовићево саопштење 'изазвало је читаву узбуну у књижевном свету, јер је у питању била част највећег хрватског песника. : |

Тако се започео спор о ауторству спева „Смрт Смаилare Ченгића", у коме су узимали учешћа и позвани и непозвани, једни на Његошевој, други на Мажуранићевој страни, а трећи негде између ових са својим сумњама и знацима питања. Даља његова историја је позната: Рус Лавров најзад. га је решио на компаративној основи у корист хрватског песника, што се и доцније показало као тачно.

Књижевник по струци г. Бабић је сав материјал, који се односи на овај спор, изложио књижевно и објективно.

9) У нашој књижевности Милован Глишић остаје као. оснивач сеоске реалистичке приповетке. Али је он исто тако, а по некима и више, значајан и као преводилац, јер је његов преводилачки рад обилнији и, поготову, важнији од оригиналног. |

Г. Бабић дели Глишићев преводилачки рад у два периода. Први период обухвата време од почетка седамдесетих, па до деведестетих година. У овом периоду Глишић преводи мрло много и са разних језика (руског, француског, немачког), али су му преводи мање савршени, и он по њима тешко да би заузео оно место у нашој преводној књижевности, које му иначе данас припада. |