Učitelj

Књижевни преглед 149

кад се већ упустио у третирање „узвишенх идеја“ у пословима школе и васпитања. То ћемо учинити ми.

Пре свега још 1924. г. Федерација британских индустријалаца дала је Министру просвете један меморандум у коме се отворено изразило незадовољство с успехом наставе у основној школи. Годину дана доцније образована је комисија „за испитивање везе техничког образовања с другим врстама образовања и захтевима индустрије и трговине“. На челу те комисије стајао је крупни индустријалац Лорд Емота а у њеном саставу губили су се представници учитељства и педагога пред представницима крупних капиталиста, индустријалаца, разних трустова и Генералне Федерације ТредУниона. :

И ако је необично драгоцено навести резултате до којих је дошла та комисија и резултате до којих су дошле многе друге комисије образоване у истоме циљу и држање М. просвете према њима, тога се овде морамо одрећи. И ако нам је простор листа узан ипак се мора рећи да је М. просвете Перси по извештају, који је поднео Хедо, капитулирао пред крупним индустријалцима Енглеске и примио нову организацију школа, која је изложена у т. званом Памфлету Мо 60.

Ова нова организација школа носи отворено и јасно класни карактер. На првом месту прелом учења бива у П. години. То је по поменутоме Памфлету решавајући момензт у дечјем животу и деца у то доба морају добро знати читати, писати и рачунати. М. просвете не одлаже тај прелом у настави за 12. и 13. годину, јер би се тиме скратило време трајања школе вишега типа. По њему треба да постоје два основна типа продужних школа — централна и сениор (поп вејеснуе). Ту се пише: „Време је престати флиртовати са средњим образовањем, време је изаћи из своје великољепне усамљености и ући у општу систему“. У централне и средње школе треба да оде само 259, а 75%, у школе сениор (поп зејесиуе“), Зато се буне и учитељи у Националном савезу који се иначе врло тешко буне и свој чланак поводом тога у своме органу „Скулмастеру“ завршују речима: „Учитељи се морају заштићавати“. Томе учитељскоме гласу придружују

ђ) Ово долази од речи селекција одабирање.