Učitelj

170 Учитељ

манди, по наређењу или жељи неког трећег, тј. неког који је изван друштва. Друштва одраслих постају увек само кад многи појединци, спонтано или постепеним утицајем једних на друге, дођу до уверења да им је потребно удру-. жити се да би постигли неке заједничке сврхе, на пр. да повећају материално благостање (новчани заводи), да 3заштите сталешке интересе (професионална удружења), да задовоље више духовне потребе (певачка друштва) итд. И дечје је друштво, према томе, само онда право јдечје друштво ако су деца сама од себе или, напослетку, и утицајем наставника дошла до уверења да им је потребно удружити се да би постигла нешто лепо што сваки за себе, појединачно, не може постићи. Под „утицајем наставника“ не подразумевамо у овом случају буди какав утицај учитељев на ученике. Деца су, као што знамо, од природе сугестибилна, и ако је наставник вешт учитељ а уз то мио својим ученицима, његови ће ученици урадити што год он само зажели, па ће и друштво, како учитељ хоће основати. Може се, истина, десити да иу тако основаном дечјем друштву буде и деце која су у друштво ступила не само учитељу за љубав него и из свог властитог уверења. Али да то не бива увек и да многа таква удружења деце нису права дечја друштва види се по томе, што она обично постоје само док је с децом у школи учитељ који их је основао. То потврђује и један пример из жи: вота београдских основних школа. На неку годину по уједињењу, једна вредна учитељица, по угледу на једну школу у другом крају наше отаџбине, успела је да и њене ученице образују једно лепо женско дечје друштво са задатком међусобног усавршавања (на часовима слободног читања) и негоговања племенитог саосећања (помагања невољних у школи и изван школе). То је друштво неколико година лепо напредовало и по угледу на ту школу основана су истоимена дечја друштва и у другим женским школама у Београду, па иу близини Београда. Али убрзо по пензионисању прве оснивачице тог дечјег друштва, угасило се не само друштво у њеној школи, него и у другим школама у којима је било основано. А кад деца сама оснују друштво, оно се одржава и без утицаја старијих, често и кришом од школских власти. Писцу ових редака познато је да су пре пет-шест година неколико