Učitelj

ДЕЧЈА ДРУШТВА 171

ученика једног од нижих разреда једне београдске гимназије из своје властите иницијативе основали друштво за међусобно помагање у читању. Друштво је било и формално ортанизовано, имало је свога претседника, књижничара, благајника, своја правила, своје састанке управе, своје предлоге на тим састанцима, а све то без икаквог угледа на старије и без икакве ни духовне ни материалне помоћи од старијих, а, разуме се, и без икаквог знања школске власти. Из новина смо ту скоро, приликом прославе четрдесетгодишњице једног јавног радника у унутрашњости, могли видети да је таквих правих дечјих и омладинских друштава било и давно пре рата и да су она доносила лепе плодове. Из свега је тога јасно да су могућна не само формална, ауторитетом наставника наметнута, него и права, из властите иницијативе самих ученика основана дечја друштва.

Имамо сад да видимо да ли су дечја друштва у истини и потребна и с погледом на дечје напредовање корисна. Некима установе школског живота такве врсте изгледају неприродне и недовољно озбиљне, те и рад наставника у том правцу сматрају само као доконо играње с децом. Да је такво гледиште на ствар мало основано, да установе дечјих друштава могу знатно допринети подизању дечјег морала и да су стога и потребне и могу бити и корисне, видећемо из даљег излагања. Али баш кад би се остало при том становишту, кад се дечја друштва не би ценила друкче него као и друге дечје игре, не би било разлога за потцењивање учитељева рада у том правцу. Данас свакојако нема педагога који није начисто с тим, да игра за децу није само забављање и прекраћивање дуга времена као што може бити и бива за одрасле. Игра је за децу живот и рад, игром се дете и телесно и духовно развија, игром се оно снажи и интелектуално и морално, игра је један од значајних услова за свестрано дечје напредовање. Игром се, дакле, а нарочито ако је израз дечјег расположења и дечје воље, а не наметнута забава, игром се могу вежбати и дечје етичке способности. Према свему томе, кад би се деца и само играла дечјих друштава, не би то остало без утицаја на њихово морално напредовање. Али за оцену васпитне вредности дечјих друштава није од великог значаја да ли се она схватају као игра или