Učitelj

Инстинкти и емоције 181

ПСИХОЛОГИЈА

Инстинкти и емоције

Приказали смо већ у општим линијама Макдугалову теорију инстинката“). Овога пута изложићемо његову психологију појединих главних инстинката и емоција и указаћемо на њихов општи друштвени и педагошки значај.

Један од најјачих, а у исто време и најопштијих инстинката, заједнички људима и животињама, јесте несумњиво инстинкт бежања и емоција страха. „Импулс да се побегне испред опасности у непосредној је вези са самоодржањем, и у колико је животиња слабија, мање заштићена и више непријатеља има, у толико налазимо да је овај инстинкт код ње развијенији. Биолошка вредност овога очигледна је. Кад се инстинкт изазове, он ставља у рад апарат за кретање, чему следују неке физиолошке промене које служе успешнијем бежању: убрзано дисање, бржи рад срца и бржа циркулација крви, бледило лица и т. д. (Некипут, кад је осећање страха веома јако, ове промене могу да буду врло нагле и јаке, тако да наступи парализа покрета, па и смрт). Инстиктивном бежању следује инстинктивно сакривање кад се до заклона дође, чему опет следују промене друге врсте: тихо ударење срца, притајено дисање и т. д., чији је циљ опет очигледан.

Овај се инстинкт обично изазива звуком јаког интензитета, н. пр. пуцањ у близини, дување ветра (има одраслих особа које се плаше ветра), затим празан простор, осећај усамљености, нарочито у мраку, изазивају страх, док се деца још плаше и додира крзна, великих очију или зуба, без сумње једна атавистичка појава. Од нарочитог је интереса, пак, да се страх изазива још и свим оним што је у већој мери необично или чудновато, непознато. Код човека овај страх постаје у већој мери интелектуализован, те отуда осе_ћање страха пред тајанственим, надприродним, и тај страх, улазећи као главни елеменат у сложенија осећања дивљења и страхопоштовања, игра своју улогу у свима религијама.

#) Види „Учитељ“ св. П окт. 1929 год.