Učitelj

182 Учитељ

Ф. де Куланж овако црта власт те религије страха у животу старих Грка и Римљана:

„И у време рата и у време мира религија је улазила у све послове. Она је била свуда, она је омотавала човека. Душа, тело, приватан и јаван живот, одмор, светковине, скупови, борење, све је било под влашћу ове религије заједнице. Она је управљала свима људским радњама, владала свима њиховим навикама. Она, је господарила целокупним бићем човековим са тако апсолутним | ауторитетом, да није остајало ништа што би било изван ње... Религија је била једна материјална стега, један ланац који је држао човека у ропству. Човек се њој потчинио, и она је владала над њим потпуно, Он се ње плашио и није се усуђивао ни да мисли, ни да дискутује, ни да је погледа у лице... Ни богови нису волели човека, ни човек богове.“ ћ

Ови елементи примитивне религије живели су и даље, али се сама религија променила, подигла се на један виши ступањ, у којој се сада нежно осећање, у облику захвалности, претворило у страхопоштовање.

Напоменуто је већ да је овај инстинкт један од најја- | чих: кад се изазове, он потискује из свести све претставе и влада целокупном свешћу. Последица тога јесте да је траг, који је у свести остао, дубок и трајан. Отуда, човек дуго памти оно што је страх изазвало, па се према томе да закључити да се човек кроз њега научио дисциплини, научио се да контролише своје егоистичке прохтеве и нагоне и да се покорава законима и прописима заједнице. На тај начин, страх постаје један од најјачих агената свакојаке дисциплине, друштвене и школске. Из страха од казне човек, и дете, раде многе ствари које иначе, остављено личној вољи, не би радили и обрнуто.

Инстинкт радозналости није ни из близа тако свеопшт као што је страх, т. ј. налазимо га код знатно мањег броја животиња него онај први. У ствари, то тако и треба да буде, јер импулс овога инстинкта јесте да се животиња приближи предмету који је радозналост изазвао и да га изблиза посматра. Биолошка вредност овога очигледна је, нарочито кад се има на уму да се овај инстинкт изазива само оним предметима који су непознати. Отуда врло често место радозналости изазива се страх. Но, може се поставити као правило: ако је елеменат познатог већи него елеменат непозна-