Učitelj

258 Учитељ

Могућно је, да дете понекад лаже несвесно, јер не уме да се изрази, те се тако његова мисао рђаво разуме.

Родитељи и учитељи су дужни, да пажљиво и стрпљиво саслушају дете, и ако оно не буде у стању да се лепо и разумљиво изрази, треба га извести на пут и помоћи му, да призна праву истину, а оно ће то учинити готово без икаквог устезања.

У овом случају дете се не сме казнити, јер би оно судећи о томе, само дошло на овакав закључак:

„Ако признам своју погрешку бићу зацело кажњен; а ако је сакријем, избећи ћу казну.“

Међутим, кад је лаж, тежећи да сакрије погрешку, доказана, а дете се ипак служи истом ради одбране, треба ју неминовно сузбити; али детету треба објаснити, да га не кажњавају за погрешку, коју би му опростили да је признало, већ га кажњавају једино за лаж, којом је покушало да прикрије своју кривицу.

Кад су родитељи и учитељи прожети својом задаћом као што треба, ова ће врста лажи ретко избити у дечјој души. Далеко од тога, да прикрива неку неумешност или заборав дете ће доћи да повери родитељима забуну у коју га баца дело, због које осећа кривицу. Њима ће се оно окренути знајући, да ће му само од њих доћи помоћ и кад погрешка буде једном поправљена, оно ће бити готово, да слуша њихове напомене и примедбе, нарочито када се дају у облику савета прожетог љубављу.

Отвореност и искреност деце је готово увек резултат благости и доброте родитеља и учитеља.

Лаж из уображења је чешћа него што се мисли и, ако је дете без контроле и ако га родитељи и учитељи не уведу стрпљиво у границе истине, навићи ће се ускоро да лаже и тако ће постати прва жртва те опаке навике; јер под утицајем своје разуздане уобразиље ствари му се неће претставити у њиховим правим бојама, већ под једним херојским изгледом, који ће га натерати, да драматизује најпростије ствари и догађаје.

Једна народна причица пружа нам за ово дивну илустрапију. Дете је живо причало своме оцу:

— Видео сам у оној шумици девет курјака!

— Ама неће бити2... смеши се отац.

— Било их, вала, три!... вели дете.