Učitelj

Урођене склоности 275

сређено и доведено у систем; јер извесан суд, против кога се буни цео систем наших веровања, тешко се прима, зато што би то значило уништавање оних која су већ постала нашом својином, делом нашег властитог духовног бића. Но, ако је то и тако, када је суд саопштен од стране каквог великог ауторитета, кога не само ми, него и цело друштво признаје, као н. пр. Црква, онда ако се наш позивистички дух и буни, суд се код велике већине људи, прима некритички. Исто тако из онога што је већ раније речено о овима инстинктима, када је о њима било говора, јасно је да онај код кога је инстинк позитивног самоосећања јак, мање је подложен утицају сугестије него што је онај код кога преовлађује негативно самоосећање.

Имајући у виду наведене узроке, следује још и то, да су деца, мимо све остале, подложена сугестији. Њихово недовољно и несређено знање, умна и физичка надмоћност њихових старијих, у првом реду учитеља, који им стварају огроман ауторитет, чине да деца примају све чему их старији уче, и верују да је тако и да друкчије не може да буде.

А шта да се каже о утицају сугестије на друштво у опште; Зар је свако тврђење и доказано, свака идеја основана, свако веровање разложног Није. Таква скрупулозност једва да би се могла наћи и код дисциплинованих философа, док велика већина људи не мисли својом главом. Одиста веома је мален број оних који стварају идеологију човечанства и који изграђују људске погледе на свет, на живот, на васиону; који стварају религије и веровања и који регулисавају, прописима и обичајима, људске друштвене односе. Али то не спада овамо....

Осећања која се у човеку јављају добивају и свој спољашњи израз, и када такво осећање приметимо изражено у других, у нас се јавља исто или слично осећање. То је процес

· саосећања, или симпатије, и он важи за сва осећања уопште,

а не само за извесна нежна осећања у коме је смислу ова реч „симпатија“, у вулгарној употреби. Тако дете, на пр., симпатички одговара осмехом на осмех, или плаче кад чује да неко друго дете у близини плаче. Тако исто, кад један петао кукурекне, или пас залаје, онда му сви из суседства „одговарају“. У ствари лавеж, или кукурекање, изражава извесно осећање, које се и на друге преноси, па се онда исто осећање , и изражава на исти или на сличан начин. Шта више, код животиња ово преношење осећање има и један дубљи, биолошки, смисао: ако им омогућава да се и у недостатку говора и интелигенције користе друштвеним животом који је, · као што се зна, важан предуслов у борби за опстанак. Када н. пр. једна птица у јату опази опасност, у ње се јавља страх, а овај