Učitelj

976 | Учитељ

добива и свој спољашњи израз у извесном крику, па се тако осећање преноси на цело јато, и оно бежи.

У људскоме друштву саосећање је задржало и свој примитиван карактер, као н. пр. у случајевима панике, универзалног страха, и још као један нарочит случај сугестије маса. Позната је ствар да извесни утисци бивају далеко интензивнији ако су примљении у друштву, у маси, него ако смо ми једини који смо их примили. Отуда и долази да се психологија маса толико разликује од индивидуалне психологије, као и то, да људи у маси чине ствари које сами никад не би учиниили, јер су понесени овим колективним осећањем које, интензивно, стоји у пропорцији према укупном броју индивидуа.

" Ова је склоност још од посебног значаја у погледу моралне личности човекове, и она је основ свега моралног васпитања. Основно начело хришћанске етике јесте: љубити ближњег као себе сама, а то на првом месту претпоставља саосећање са својим ближњим. Ако између различних друштвених редова, или између појединаца једне заједнице, нема ничега заједничког у виду интереса, циљева, схватања, дужности, ако, једном речи, нема симпатија (у најширем смислу), онда такво друштво постаје немогуће — оно се растура, разбија се у мање делове, или — ишчезава.

Подражавање је исто тако заједничка особина људима и животињама. Оно може бити тројако:

а) симпатетичко, т. |. изазвано саосећањем, тако да иста или слична осећања изазивају исте или сличне покрете,

6) идео-моторно, т.ј. да се извесна мисао или идеја изрази у покрету; јер, као што је правило да се свако осећање које се у нас јави изражава у спољашњем покрету, тако исто и мисао, самим тим што је у свести, изражава се, или бар тежи да се изрази, на видљив или невидљив начин. Разуме се сваки се не изрази — зло и наопако када би тако било! — јер ми спречавамо израз, али и спречавање јесте покрет, активност. Тако н. пр. ако слушамо музику, нарочито какав жив тон, ми и нехотице руком или ногом, или већ како било другим начином, изражавамо то кретање музике чије се претставе репродуктују у нашој свести. М сама игра, у осталом, најбољи је пример овакве идеомоторне радње, односно подражавања.

в) Подражавање изазвано дивљењем или допадањем. Ово је, управо, најважнија врста подражавања, јер је оно хотимично и свесно, док су прва два нехотична и обично несвесна. Оригиналност је уопште врло ретка појава, ређа него што се обично мисли, и ту важи оно исто што смо већ напоменули када је било речи о сугестији. Известан број особа