Učitelj

302 Учитељ

захтев Хербартове педагогике» — Ради поређења навешћемо циљ рачунске наставе како га истиче г. Љубунчић и циљ који је поставио г. Јов. Ђ. Јовановић. По г. Љубунчићу „Циљ је рачунске обуке, на основу што шире саморадиности ученика, самостално рачунско схватање друштвеног живота, природних и друштвених појава, те постизавање лакоће и окретности у самом практичном рачунању.“ — Г. Јовановић поставља циљ овако: „Буђење и развијање свестраног интересовања у области бројева и њихових одношаја. — Задатак је народне школе, да ученике извежба у лаком и брзом схватању бројева и количина, да их темељно обучи у решавању примењених задатака из свакодневног живота у све четири рачунске радње.“ — За овај циљ г. Љубунчић вели да је, за наше педагошке прилике врло карактеристичан. Због чега»! Ми не видимо принципијелну разлику између ова два циља. Уопште узев г. Љубунчић се у принципу бори против нечега што нигде не постоји, па ни код нас. Који методичар или педагог поставља као циљ рачунске наставе „рачунску технику>“ Не одговара стварним чињеницама, да је по досадањој пракси рачун сам себи сврхом. Има учитеља који и тако раде, али то су рђави учитељи и ниједна их методика није тако учила.

У другоме делу „Начелне примједбе досадањој пракси“ г. Љубунчић опширно излаже своје примедбе досадањем раду у рачунској настави. Може се нашим наставним програмима и рачуницама много шта приговорити. Ипак је претерано, тврдити, да су програми састављени према потребама старијих, да се у њима огледа помањкање психолошких обзира према деци, а да је садржина рачуница „сами рачуни, бројке, параграфи, правила“. “

Методу Хербартових формалних ступњева у рачунској настави г. Љубунчић овако критикује: по тој методи учитељ највише ради, догматски излаже, а ученици при том понављају оно што учитељ изводи. „Главна је ученикова задаћа, да запамти и присвоји оно, што се који сат ново преузело. — Дакле све се присваја механички, а не аутономно, не са властитим интересовањем и властитом активношћу. Учитељ пита тако, да ученик не мора ни мислити шта би одговорио. Свако питање добива само један или ниједан 'одговор. — Учитељ је све. Градиво је све. А ученици су само „да уче.“ А то њихово учење јест у примању готовог знања, готовог реда, готових правила ит.д. — -

Где је г. Љубунчић нашао да Хербартова метода формалних ступњева захтева овакав рад: — г. Љубунчић је замислио најгорег учитеља, приказао његов начин рада и све приписао формалним ступњевима! Не мислимо да су Хердартови ступњеви идеални, без мане, али тврдимо да они у принципу захтевају онакав рад, какав тражи г. Љубунчић у својој