Učitelj

Страна књижевност 31!

који и данас мисле, да су таква питања нужна бар за поправљање ученичких погрешних и полупогрешних одговора. И шта се онда дешава у пракси» — У слободној настави ученици дају много више нетачних одговора но у оној удешеној строго по старом наставном поступку. То је природно и разумљиво. Кад се ученицима постављају систематски организована питања, а за свако теже постоје и „помоћна питања“, онда се ученици таквим питањима просто воде у њиховом мишљењу. Они мање греше, али и мање мисле по својој вољи. Сасвим је друкчије у слободној настави. Баш због слободе коју осећају, ученици сваки час „ударају у страну. Те нежељене одговоре учитељ настоји да питањима поправи и тиме се необично замара. Међутим поред свег напорног рада на крају часа констатује, да је постигао „ништа“ !

У овоме сукобу старог с новим, многи се учитељ исцрпљује до изнемоглости. Немајући јасног схватања о новоме, он нема потребну сигурност да формира наставу у одређеном правцу. Основна претпоставка за развој нове методике јесте избацивање из наставе оних читавих ланаца ситних и крупних питања. То се најбоље постиже развијањем појединачног рада код ученика. Али појединачни рад није сам довољан. Разредна настава претставља заједничко, друштвено дело (везе еез Џлћетпећтеп). Због тога, разлагање општег задатка у појединачне радње не сме се вршити чисто механички, него се свака појединача радња мора да изводи с обзиром на целину, на општи циљ. Не сме се градиво употребљавати по себи као такво, већ се има обрађивати с гледишта целине, с гледишта заједничког циља. На пр. у ручном раду поједини ученици (или групе) израЂују разне делове, да би израдили заједничко дело орман. Концентрација појединих деловања ка целини, уздиже појединачни рад у друштвени рад. Реализовање коначног циља је идеални циљ, који чини стварно и социјално јединство. Настава удешена на овај начин је настава дела (Ууеткитјегмећђ), без обзира да ли се односи на израду ормана, извођење позоришног комада или добивање новог појма. Осећање обавезе да се оствари дело, треба да буде мотив који формира наставу. :

Други мотив којим се формира настава је решавање тајне. Младеначко љубопитство, као мотор наставе, често је успавано и треба га побудити. То се постиже тајном. Напетост коју код читалаца изазива криминална лектира, заснива се на тајни. На основу појединих дата „полазних тачака“ код читалаца се побуди жеља за решењем. Зато је и подешавање градива у настави у правцу загонетке или тајне, велико дидактично средство, којим се изазива код омладине нагон за истраживањем. Свака ствар има своју „тајну“, а учитељ треба да је умешан да је згодно постави, како би код деце побудио жељу за њеним решавањем .