Učitelj

310 Учитељ

малну децу и у свакој психичкој манифестацији истицала њихову разлику. Санкте Десанктис, професер психологије на римском универзитету, писао је своје „Анале из неврологије“ а Моресили и Тамбурини „Антропологију и физиологију идиота“. На педагошким, философским и психолошким конгресима реферати о идиотима заузимају видно место и може се слободно рећи, да је Италија у том погледу најнапреднија. Све то допуњују часописи за глувонеме и слепе, чија је садржина врло богата и разноврсна и које имају сами инстутути.

Пред нама је „Школа глувонемих“, која излази пет пута годишње у Сијени са врло лепим илустрацијама и одличном техничком израдом. У овој години истичу се нарочито чланци: „О почетној настави глувонемих по белгијском методу“; „Рентгенови зраци и изговерена реч“ од Ђулија Ферери; „Буквар и читанке за глувонеме '; „Школа рада за глувонеме девојчице“ итд. Библиографија је довољно заступљена а нарочито уређење института за глувонеме у иностранству. Наш часопис „Глас недужних“, који издаје вредни Рамадановић у Земуну пропраћен је нарочитим симпатијама. Нека је лист топло препоручен онима, које интересују ствари из ове области.

Радиша М. Стефановић

Рле Егдесћипо (Васпитање). — Месечни часопис за везу културе и васпитања у науци и животу. Издавачи: А. Фишер, В. Флитнер, Т. Лит, Х. Нол, Е. Шпрангер — Лајпциг.

Овај одлично уређивани педагошки часопис ушао је у своју пету годину. Из октобарске свеске за ову годину, доносимо извод два чланка због значаја и актуелности њихове садржине.

Др. Јулиус Франкенбергер, проф. педагошке академије у Хановеру, написао је чланак: Формирање наставе (Оле бегфђа иоле јез Џлфемјећћу). — Врло је честа појава да учитељ, који данас предано ради у школи, превише се напреже, те се прерано истроши. Разлог овоме превеликом напору не лежи само у великом броју ученика у разреду, већ и у несигурности учитељевој да настави да један одређен облик. Садашњост претставља прави хаос од нових наставних метода и методских захтева у коме се учитељ не може лако да снађе.

У пракси често долазе две ствари, које управо растржу учитеља, а међутим обе су по себи сумњиве вредности. Једно је погрешно схваћена радна настава, која се задовољава развојем ученичких изјава, због чега често прелази у празно и бесциљно говорење. — Друго је стара наставна техника, која се састоји у организованом ланцу питања, којима се тежи развити мишљење и разумевање код ученика. Има одличних учитеља