Učitelj

318 Учитељ

не служе само једној индивидуи већ заједници, да чине све за напредак те заједнице а то се све постиже организацијом радних заједница, које служе као основица грађанског васпитања. Од остварења такве школе рада ми смо ипак још далеко и сам Кершенштајнер с правом је тврдио, да је школа. рада, школа будућности.

Данас, када се широм целога света са дубоким поштовањем помиње име овога човека и ми га са своје стране искрено поздрављамо и шаљемо му топле жеље са нашег Југа.

Е Ст.

· Педесетогодишњица Адолфа Феријера. — Ко данас само помене активну школу, тај одмах помисли на славног Адолфа Феријера, чије је име тако везано за њу. Ми Југо-. словени нарочито дугујемо велику захвалност овом неуморном писцу, који је годинама учествовао у нашем духовном животу као пропагатор једног новог педагошког искуства. И сада, када се у целом свету прославља његова педесетогодишњица, нека би ово неколико редака било наша дубока пошта драгом пријатељу са Севера.

Он се родио 30 августа 1879 г. у Женеви и још као дете био учитељ својој браћи, сестрама и рођацима. У 4 години био је основао „Алпијски клуб“ и постао му претседник и главни вођ, затим је био врло добар сликар, аутор драма за своје савременике, организатор једног омладинског књижевног друштва, песник, музичар и композитор и најзад толики љубитељ студија, да је две године стално походио зоолошки лабораторијум у Женеви и са нарочитом симпатијом пратио више биолошке студије свога оца. Још у својој двадесетој години интересовао се особито педагошким проблемима и основао „Интернационални биро за нове школе“. Он се већ тада био отресао младићских илузија и осетљивости и сву енергију заложио, да установи узајамне односе између различитих типова нових школа, -да прикупи податке о њиховом животу, да изнесе вредност искустава добијених у овим новим радионицама педагогике будућности. Али главна његова активност осетила се снажно, када је ступио код Лица у Алзенбургу као педагошки приправник. Ту је радио читаве две године са групом заосталих ђака и стекао огромно искуство. Ту се упознао са техничким и дидактичким проблемима школе и навикао, да скрупулозно схвата и најмање детаље васпитне акције. И целог свог живота остао је онакав, какав је био у двадесет другој години: испитивао је функцију школа, разјашњавао је искуства других и мислио само о школи и напретку њеном. Такав