Učitelj

Општи закон развића у дечјем говору .__ 349

сима. На пр. реч округао потчињена је одређеној каквоћи, реч ићи једној радњи, предлог близу једном географском односу.

Звучни знаци човечјег говора су значајни, они су носиоци значења у три главна правца. Прво, у правцу онога који говори, и показују стање свести; то је манифестација по Вунту. Друго, у правцу слушача код кога изазивају извесна стања свести и известан начин понашања; то је евокативна функција. Треће, у правцу предмета и њихових односа који воде претстави. Манифестација и дозивање су заједнички како човечјем говору, тако и механизму код животиња. Али функција претстава је специфичнија од претходног. Њој се има захвалити, што је говор учинио за организацију мисли неупоредиве услуге. Може се до-

· дати, као потпуно, да се човечји говор разликује по звучности

од животињског гласа. Ми смо навикли да зовемо изговор принципом, који показује свој карактер у гласовном току. То је једна чињеница, као што то показује етимологија, да се целине, које се могу извући из овог гласовног тока, управо наше речи, растављају у слогове, затим у фонетичке елементе самогласнике и сугласнике. Ми смо учинили у неколико напредак у описивању фонетичких елемената, нарочито самогласника, што је особито учинио својим истраживањима Штумпф. Има у томе нешто што се тиче психолошке стране карактера, исто тако и квалитета комплекса, а то је звучност самогласника и сугласника. Овај принцип артикулације, чији оргинални карактер пада у очи, када се говор пореди с музиком, није ништа ново у човечјем говору, већ постоји сасвим јасно и у гласовима код виших кичмењака као на пр. код птица. Биће сасвим немогуће оцртати у нашем фонетичном систему, чак и са приближном тачношћу, глас извесне птице на пр. кукавице или кукурикање петла. Исто тако једва би се могло разумети, да извесни имитатори код птица, као папагај и чворак, могу примити и дати у толикој мери .звучне облике човечјег гласа. Међутим, артикулација је основни карактер човечјег говора, и ништа у области животиња не приближује се човечјем · говору, што се тиче разлике и финоће у постављењу принципа.

Ми ћемо се сада ограничити на функцију претставе и артикулације и на развиће код дечјег говора. Научна испитивања о дечјем говору су врло скорашња. И ако је већ Дарвин ушао у домен посматрања дечјег говора, ипак озбиљно и научно изучавање почиње тек последњих година 19 века. Ми смо још врло да-