Učitelj

| |

350 Учитељ

леко од научне потпуности у овом испитивању. Једну реч само о пореклу и развијању изговора. Дете се дере још од првих дана свога живота, али се из тога још не развија изговор. У току једне нове фазе, од прилике трећег месеца, појављује се изговор, кад дете почиње да гуче. Све ово има свога корена у инстикту и долази до зрелости, кад за то дође време. Као нагонска моћ гучање је наслеђе заједничко човечанству, и у томе је потпуна 15: днакост код деце свих раса. Разликовање почиње доцније са подражавањем гласова које чује. Начин на који дете почиње да гуче, приморава биологе да приме да имамо посла са једном силом филогенатички врло старом, са једном особином која би могла бити у антропогенези једва скорашња. Истина, ово је само почетак изговора. У почетку друге године налазимо код детета одлучан корак његовог развића ка човечјем говору, т.ј. појава и функција именовања ствари. У овом времену дешавају се многе ствари; од игре изговора, мало по мало, издвајају се извесни стални облици као мама, тата, дада и т. д.. Од ових три или четири гласна облика, и што се иде даље подражавањем, дете долази до тога, да свака реч за њега има свој смисао и начин употребе у извесној мери. Али се овим, где је апстрактција учинила од изговора језик у принципу, није прешло још оно, што налазимо као гласовну појаву код виших сисара. И ово је одсудно за паралелу: код детета гласовни облици служе за изражавање и манифестацију; у изражавању је манифестација емоције и задовољавање жеље. Када наступа доба унутрашње зрелости, појављује се нова чињеница: ови звучни облици и друге које дете стиче, постају имена ствари. Ово је велики обрт према ономе што је специфично човечје, према претставној функцији језика.

Симел је у своме последњем делу, где ЈЕ истраживао како је човечја интелигенција изишла из стадијума животињске интелигенције, инсистирао на овоме: да се код човека рађа оријентација на идеји. Ми имамо на терену говара један појмљив пример о ономе, што се хоће да каже. Тај корак тиче се најбољих мислилаца, који су се бавили испитивањем порекла говора, као Хердер и др. који су уложили толико трудау својим смелим истраживањима; тај је прелаз од усклика на име. Утврдити глаљ совне облике за ствари значи учинити први корак у великој организацији усмене мисли. Ми смо нашли, да говор код деце месецима остаје на истом нивоу, а код многе деце и за годину дана.