Učitelj

Зима ок

у учионицу, и сви стају крај пећи. Напослетку улази и учитељ и седа међу њих на столицу и смешка им се).

Што су твоје руке тако црвене2 (Грудао сам се.) Зебу ли ти руке (Не зебу.) А зашто не зебу» (Загрејале су се, јер сам се грудао.) А ноге, зебу ли оне» (Зебу.) А зашто оне зебу» (У ципелама је хладно, а и кожа је хладна, па зато зебу.) Шта си ти, Милане, јуче радио код куће» (Читао сам.) Зашто нисте јуче дошли у школу» (До данас није било предавања због божићних празника.) Шта сте радили код куће ових празника» (Неко каже ово, неко каже оно.) Испричај ми ти, Здравко, шта си ти радио! (Дете прича.) И ти ми испричај шта си ти радио! Ко ће још да ми прича! Причај ти! Ти!

Знаде ли ко од вас да ми каже зашто се ти празници зову божићни2 (Знам ја. Господине, и ја знам.) Кажи ти, Петре! (Ти се призници зову божићни, јер се тада празнује Божић.) А знаде ли ко зашто се празнује Божић» (Знам ја.) Кажи ђацима нека и они знају! (Зове се Божић, јер се је тога дана родио син Божји.) А ко је теби то казао (Мајка, брат, сестра или ко други.) Слушај ти, испричај им ти све онако, како је теби то причала твоја сестра! (Дете прича). Је ли ко упамтио што је овај испричао» Испричај и ти! (Дете прича, а наставник га само ис правља и допуњује, и тако неосетно, наставникове мисли постају дечја духовна својина.) Ко ће још да ми то исприча» Је ли овај лепо испричао А зашто нијег Што је испустиог Испричај ти лепо! И ти причај! Знадете ли сада зашто се празнује Божић Шта си радио ти на Божић» А ти на Бадњи дан» А шта сте радили ви на Туцин дан» (Деца причају, а наставник исправља њихове погрешне појмове.)

Је ли вам било лепо ових празника код куће» Зашто вам је било лепог Па када вам је напољу било зима где сте тада отишли! А зашто сте отишли у собу2

А зашто је било у соби топло2 Чиме се ложи ватра» Одакле вама дрвар Ко их довуче из шуме» А ко их је секао! Ко их је вама унео са цепала у кухињу» И ти си унашао дрва» Колико ти цепаница можеш да унесеш у кухињуг А тир Ти! Ти! Извадите из торбице ваша дрвца! Замислите да су то дрва, и сада ћемо да рачунамо са дрвима. Колико можеш ти цепаница да унесеш у кухињу» Покажи ми сада толико дрваца2 А ти колико можеш» Је ли унео више цепаница Душан или Милорад» Колико је више унео Душан» На прагу од куће Милораду су пала три дрвета, а са цепала их је однео девет, колико их је донео у кухињу2 (Рачунају се задаци из све четири рачунске радње, а чим се примети дечја замореност, пуштају се деца напоље, или им се даде на вољу да се забављају где ће и како ће док се духовно не одморе.)

Деца која су била изашла напоље, трче у учионицу и сва иду ближе пећи. — Је ли, зашто ти не стојиш тамо у ћошку него