Učitelj

Школски утисци из ремије | 381

проведем цело пре подне у школи. Сутрадан била сам још пре 8 часова у школи. И овде као и у Бечу, полудневна је настава. Ради се од 7', часова до 12:,. Прво сам са ректором разгледала зграду почевши од учионица и разних сала за цртање, ручни рад, пројекцију — до кујнеи сутерена. У овој школи пали су ми у очи пространи лепи ходници испред учионица, чији су зидови измалани радовима, који претстављају Франкфурт из најстаријих времена, па све до данас, поступно прелазећи на само географско цртање. Осим тога зидови су још украшени разним дечјим радовима. Ту је била изложена и једна ђачка географска рељефна карта Немачке израђена у дрвету —- величине Уј, до 2 метра у површини. Рељефност те карте изведена је не дуборезом, већ дрворезом и слагањем слојева према потреби. Кад смо са разгледањем зграде завршили, отишла сам у 1 разред. Школска година код њих почиње као и у Швајцарској 1 априла. За ово време наставница је прешла сва слова и деца већ врло добро шчитавају, а из рачуна све радње до 10. И ако сам желела да још останем у 1 разреду, морала сам да га оставим, јер је време промицало, ближило се подне, а ја сам желела отићи још у које оделење.

Одлазим у П разред мушки. Овде ради један млад учитељ. Ђаци су му врло слободни. Он је са њима био у 1 разреду и сад их прати. Води се разговор о мајмунима. Наставник врло мало пита. Деца се сама јављају и шта које зна прича. Наставник пита: какав наслов можемо дати томе2 Један ђак вели: „Шта све мајмуни могу радити“ Наставник то пише на табли. Један ђак прича како је видео мајмуна да тера бициклет. Док то он прича наставник са неколико вештих потеза црта кредом у боји. Кад је овај свршио, јавља се други ђак. Он је видео мајмуна како се при столу служи виљушком и кашиком итд. Све то наставник илуструје на табли, а код деце се осећа усхићење.

Кад је велика табла била сва испуњена, наставник им раздаје чисте листиће, да и они све то цртају.

Из овога разреда одлазим у [У женски. У разреду ученица највише 36. Наставница ме претставља својим ученицама овим речима: г-ђица долази из Србије. Ви већ знате неког из Србије» Деца сва радосна, свака би хтела да ми нешто каже и увери да свака од њих познаје г-ђу Јовичић. Све се јављају и траже дозволу да могу говорити. Једна девојчица прича: „Ја сам питала Г-ђу Јовичић да ли њихов краљ носи круну свакога дана2 Друга девојчица са усхићењем прича о примљеној слици костимираних ђака школе Кр. Петра и вели да су ти костими много лепши но немачки и да су у пројекционој сали имали читаво једно предавање поводом тога. Е |