Učitelj

Педагошки и сопијални услови радне школе 487

средњега века. „Човек садашњице не може да живи само од богоугодности, него је принуђен и да стекне практичне особине за живот. Нова социјална структура створила је нову етичку |подлогу и нову норму вредности. Школа се сада повија од свога врха и мења свој циљ, да би поставила склад између себе и живота.

Под тим околностима јавља се радна школа као историска

" потреба и као принцип. Она, као што смо напред казали, није последица никаквог нарочитог проналаска у педагогици или психологији, и долази више као критика него као јасна научна конструкција. Зато ће се у њој наћи још пуно стаза под маглом. Али ништа не може допринети, да се она скине с дневног реда и изгуби актуелан значај. Она има циљ кеји је јасан за све, да школу приближи животу. Ништа не мари ако се она у своме стварању ослони и на старе принципе. Ми смо већ напоменули, да она у колико значи саморадњу, евоцира Песталоција, у колико тежи природи и самосталности, евоцира Русо-а, у колико тражи рад, конкретност и непосредно посматрање, евоцира Лока и Коменског. Али има нешто, што се не налази ни код једног од ових. педагога, а карактерише радну школу; то је њено признање рада као полазне тачке у васпитању човека. То је међа на којој се деле стара и нова школа. Не кажемо тиме, да је стара школа по принципу игнорисала рад; напротив, од Монтења до Хербарта, педагози су у разним Формулама говорили о саморадњи и тражили активност детета. Али рад је тада узиман само као средство за један одређен васпитни циљ, док, у радној школи он постаје полазна и завршна тачка у васпитању зато, што се у њему сједињава и етичка и практична вредност човека, и што се тиме даје признање објективној вредности

личног и социјалнога реда.

Пре једног века радник се у историји није видео и био је само део оруђа са којим је стварао вредности. Тада се ни рад није ценио, јер се није признавала никаква етичка ни правна вредност његовом творцу и носиоцу. Али данас је сасвим друкчије. Данас се признаје, да је рад творац свих материјалних и духовних вредности у животу. М данас се све јасније тежи таквом друштвеном односу, у коме ће рад бити извор живота сваког појединца и целе заједнице. Сва нагомилана вредност и све богатство појединаца и народа потиче од рада. На раду је заснован однос једног човека према другом и једне социјалне