Učitelj

Соколске вежбе девојчица 775

МИ М_______________

љуба шесетих година прихватиће свесрдно овај систем, данашњег телесног васпитања, и кроз њега одгајаће своме

народу национално свесне и енергичне, телом и духом снажне нараштаје, које ће, свесне надчовечанских напора поднетих

2

за уједињену отаџбину бити увек готове, да је по сваку цену одрже и у целини наредном нараштају оставе.

Гимнастика, добивши овакав свој облик, постала је предмет живе пажње и научника и уметника: филозофа, лекара, естетичара, психолога, педагога и политичара тако, да се благодарећи сарадњи поменутих струка, може о данашњој гимнастици говорити и као науци и као уметности. О: науци, јер се оснива на анатомији, физиологији, динамици; о уметности, јер развија лепо човечје тело и буди смисао за хармонију и лепоту тела и покрета.

Ну најприснија њена веза је са песмом и музиком. У античко доба, код старих Грка, све до времена Александра Великог, главни предмети васпитања беху музика и гимнастика. Док гимнастици беше намењено да у склад доведе пе“ лесне моћи, музика је имала да среди дух и управља њиме. Ова уметност брижљиво негована и у теорији и у пракси, значила је што и образованост, читав ред студија што душу и карактер чине нежним и чистим, а у свима школама сматрана је од највеће вредности за ум и моралност. Музика не беше само гимнастика слуха и гласа него и духа и основ за сав виши живот. Спојена с песмом, она вођаше дух ка врлини и надахњиваше га храброшћу. Платон излажући моћ музике писаше, да њен ритам и хармонија нарочито продиру у уну-

"трашњост душину, удубљују се у духи најјаче се у њ ути-

скују.“

И код нас је запажена васпитна вредност песме и музике, што се нарочито види из познате класичне песме „Песма о песми" од Чика Јове-Змаја.

Гимнастика, спојена с песмом и музиком, моћно делује не само на свестрано и хармонијско развијање тела, него и на развијање пажње и слуха, а у исто време и смисла за ритам, затим упознаје ђаке с делима најбољих класичних музичких композитора и модерне музике.

Али како наше школе у већини случајева не могу да користе добру музику пригодом школских свечаности и јавних часова, а на сваку (обичну, народну) не може се ни мислити због непознавања такта, — то наставницима једино остаје да соколске вежбе уз наше националне песме обрађују.

При овоме треба се држати ових методских напомена:

# Истор. педагогије Оскар Браунинг — прев. Милан Шевић.