Učitelj

ЕЦ а ата саз 5

19 Учитељ треба захвалити 24 њени први претставници били људи који су најбоље и најдубље схватали Хербартово учење. Наши учитељи, који су пре три деценије отприлике као ученици тих првих наших Хербартоваца почели да пропагирају његову педагогику помоћу угледних предавања и иначе на ондашњим редовним учитељским среским и окружним већима, наилазили су на опште одобравање. Али и поред све одређености и систематске заокругљености Хербатова педагогика није ни код нас брзо продирала својом теоријом већ својом наставном методом. Па ни ту није у то прво време играла главну улогу наставна шема, обележена називом „формални ступњеви“, него поглавито тзв. развојна настава коју су поменути претставници нарочито препоручивали својим ученицима. Њоме су први предавачи по онда новој наставној методи отскакали од тадањег скоро општег начина чистог излагања, добијали одобравање и похвале и утицали на напуштање „старе“ методе. Да су они формалне ступњеве примењивали онако како су их доцније излагали понеки наставници методике а приме__њивали њихови ученици — нова наставна метода тешко да би Код нас постала овако популарна. Питање је да ли би то била штета. Кажемо ово без бојазни од противречности према ономе што је малочас речено. Формални ступњеви су и од многих наставника методике и од учитеља схватани све више шематички, прави смисао њихов све је мање разумеван, те они данас у пракси код нас и не престављају, може се слободно рећи, наставне методу која би се у том облику смела трпети у школи. Они су данас један оквир који се без обзира на наставно градиво испуњује увек на исти начин неприродно, шаблонски, незналачки, често и бесмислено тако да убијају живот у школи. Нарочито самозвани „доследни“ тумачи Хербартови нису ни сами никад ушли управи смисао његовог учења. Остали су слепо при ономе што су у први мах сазнали не од самог Хербарта него од неког његовог коментатора. А њихови ученици нису због тога од њих ни примили што друго сем спољне љуске, гледајући у њој једно комотно средство за отаљавање наставног посла без икаквог удубљивања у суштину наставе и њене истинске потребе. Није никаква случајност што су најбољи Хербартовци најмање искључиви. Од правих, научно образованих заступника једног гледишта друго се не може