Učitelj

О методи 1

Ну и поред све систематичности своје педагогике Хербарт је ипак највише прихваћен због своје наставне методе, познате под именом формални ступњеви, који су у доцнијој обради од следбеника Хербартових претрпели измене само утоли-

"ко што је Цилер раздвојио први ступањ Хербартов („јасност“)

на два (анализа и синтеза), те је тако од четири направио пет ступњева. Других важнијих промена није било. У тој својој петочланој форми ови су ступњеви били стављени као општи, једино правилни модус за обраду сваке наставне јединице. Брзо распростирање његово унапред је тиме било обезбеђено, јер је изводњење наставе по њему изгледало лако. За двоумљење и лутање није било места: истакне се циљ, деца се припреме за ново градиво, изложи се ново градиво, доведе у везу с раније обрађеним градивом, уреди се („систематише“) обухватањем и најзад га ученици примењују. То би био рецепт за сваки наставни час, ако се наставна јединица могла обрадити за један час, или за више часова, ако је њена обрада захтевала више времена.

Овај спољни наставни облик крио је од самог почетка у себи опасност да се примењује на рачун садржине, на штету природности и психолошке оправданости наставног рада. С временом он је све више губио свој првобитни смисао, образложен целокупним теоријским схватањем душевног живота и васпитања и остајао код многих још само као гола форма, као калуп. У земљама с развијеном научном и оригиналном обрадом педагогике Хербартова наставна метода је с новим резултатима научног истраживања у области педагогике или напуштана или прилагођивана тим резултатима. Разуме се по себи да је у овом другом случају напуштана све више она философска и психолошка основа, из које су формални ступњеви произишли. А у земљама, где развитак педагошке науке није ни тако јак ни тако оригиналан и константан, та се метода све више извргавала у насилво укалупљивање наставе. У овим научно-педагошким приликама треба тражити објашњење и за чињеницу да ни Хербарт ни Цилер ни Рајн нису у својој отаџбини престављали никад такве ауторитете како је то нпр. био случај код нас.

Поменули смо већ како је Хербартова педагогика започела свој поход у наше школе, тј. да за њен успех код нас