Učitelj
Педагогија екипе 141
Ако претпоставимо један нормалан разред од 40 ученика, ми га делимо на пет или шест група или екипа. Свака од тих група мораће се образовати спонтано, према укусима и наклоностима ученика. Учитељу ће припадати само да поправља могуће заблуде или неумерена или неоправдана претпостављања која би могла учинити квалитативну и бројну равнотежу екипа у сваком разреду.
Када су групе образоване поставља се, непосредно или једновремено, проблем позива или деобе рада. Два разна решења пружају се: једно се састоји у томе да даје чињеницама потпуну слободу избора предмета њихова рада (метода (Сопјпеђу;друго им одређује одређен рад за који се формално обавезују да ће вршити (план Пабоп).
По нашем мишљењу између тих двеју екстремних могућности, безграничне слободе и примљене обавезе, има места за средње решење које је између та два, а оправданије. Школа, или боље учитељ требаће да има један план рада, једну серију предмета врло широког и врло еластичног карактера, који ће служити као оквир за васпитање деце. Ова, заиста, морају да стекну извесне основне идеје, које сачињавају битни темељ наше културе. Те елементарне идеје морају се налазити, организоване, у оквиру једног општег планајали тренутак и облик да се развије садржај који обухватају треба да буду поверени самој деци. На тај начин бавимо се у исто време образовањем њихове културе и потребама њиховог развитка. Свака екипа, свака група треба да врши један задатак, један одређен рад. Не ради се, заиста, о том да се да на извршење свима исти задатак, или да сви врше своје натјецање на истом предмету, јер треба избећи изазивање ривалства. Натјецање треба да влада у школи у облику простране атмосфере и држања, који произилазе не из личних мотива, него из самог рада.
Рад сваке екипе пошто је изабран међу предметима предложеним или сугерираним од учитеља поверава се онда екипи на одговорност и извршење. Да би се ово олакшало учитељ ће моћи да означи, нарочито у почетку, један план рада, или рећи где се налазе средства за његово остварење. Али што се тиче осталог, његова улога мораће да буде чисто пасивна и, више саветник него управљач, он ће избегавати да сувише посредује, да не би деци ишта предузео од њихове сопствености и слободе.
У току рада група, у почетку аморфна, добиће облик и преобратиће се у екипу; ученик, чија ће главна способност
бити највећа, биће спонтано признат као вођа или шеф остале
деце своје групе и сви ће примити на се део рада за који показују највише способности.