Učitelj

286 Учитељ

ћу бисера, која је лежала у трсци и без речи одвуче је даље и нестаде иза једне стене.

Није прошло дуго, а мајка посла обе девојчице у град. Имале су да купе конац и игле. Морале су да прођу преко једног брда. Ту су виделе на висоравни, на којој је била распрострта нека велика стена, једну велику птицу да лети. На једанпут она брзо слете на земљу иза стене. Одмах затим чуше да неко јауче. Отрчаше тамо и видоше, да је орао ухватио кепеца и хтео да га однесе. Деца ухватише човечуљка и борише се са орлом дотле, докле га не ослободише. Једва се кепец ослободи, а одмах изгрди и исвађа се са девојчицама: „Неспретна, незграпна сте поганија ви! Зар не можете лепше да поступате са мном> Мој танки капутић поцепали сте тако, да је на њему права рупа.' Затим узме једну врећу драгог камења и отиде у своју пећину иза стене.

Кад су се деца враћала кући, дођоше опет на брдо. Ту опазише кепеца, како под једним дрветом на врху брда просипа своју врећу са драгим камењем. Вечерње сунце сијало је преко драгог камења. Оно је светлуцало и пресијавало се тако лепо у свима бојама, да деца застадоше и чуђаху се. „Што ви стојите тур викну кепец, и лице му пожути од једа. Још је хтео да их грди. У том се зачу мумлање и један црни медвед докаса из шуме. Кепец

се уплаши и скочи, али није могао да уђе у своју пећину, медвед.

је био већ ту и пригњави га. Преплашено викну кепец: „Драги

господару медведе, поштеди ме и поклони ми живот! Даћу ти све

благо, погледај лепо драго камење. Боље поједи обе девојчице! У њима има више". Али медвед и не чу његове речи. Само га једанпут удари својом шапом и умртви га.

Девојчице измакоше даље. Али их медвед зовну: „Снежана и Ружице, не бојте се! Чекајте, ја ћу с вама да пођем.' Оне познадоше његов глас и стадоше. Кад дође медвед до њих, паде

медвеђа кожа и ту постаде један леп, витак дечко. Био је обучен

сав у злато и рече: „Ја сам царев син и био ме кепец заробио.

Морао сам да живим у шуми као дивљи медвед докле год кепец.

није умро."

Царев син сад срдачно захвали што су Снежана и Ружица |

тако добро поступале с њим. Снежана се удала за њега, а Ружица за његовог дворјанина. И они поделише велико благо, које је кепец био навукао у своју пећину. Стара је живела још дуго мирно и срећно код своје деце. А две руже пренели су у двори

· оне су биле пред прозором и цветале сваке године најлепше руже: беле и црвене.

Вежбање у изговарању гласова

Деца већ знају све гласове. Али се ипак вежбање у изговарању гласова не сме ни даље занемарати. Тек сад, при обради слова, то је важан рад. Не само да се одржи оно што деца о томе већ знају, већ се мора нарочито пазити на то, да ток говора иде без муке и прикладно.

|"