Učitelj

304 Учитељ

г) Дипломе вишег течаја

Кандидат који, поред годишњих испита, колоквија, семинарских радова, практичних вежбања и предавања, положи дипломски испит вишег течаја, добија, по чл. 13 Правила о том испиту, диплому о том испиту. Диплома му даје право да буде наставник учитељских школа и школски надзорник (чл. 14 Правила о том испиту; чл. 116 и 120 Закона о народним школама). У диплому вишег течаја уносе се: а) лични подаци: име и презиме кандидата, место, дан и година рођења; вера, држављангтво и народност; 6) оцена предмета на дипл. испиту под А), В)и С) са оценом практ. предавања под А), све годишње оцене пред“ мета из којих није полаган дипл. испит, као и годишње опене из свих педагошко-философских предмета.

Дипломе нижег и вишег течаја у школској 1928/291929/30 године измењене су само утолико, што одговарају садашњој подели нижег и вишег отсека на 3 отсека, са придодатом педагошко-философском групом предмета сваком отегку и нешто измењеном поделом предмета. -

Четврти конгрес за испитивање чехословачког детета

од Миодрага В. Матића

Овај конгрес, који је одржан у Братислави од 25 до 27 октобра 1930 год., пробудио је велико интересовање не само у круговима просветних и културних радника, него и код широке јавности у Чехословачкој Републици.

Са своје припремљености и организације, са својим плодним радом и најлепшим резултатима овај конгрес претставља важан и значајан датум не само у развитку чехословачког школства, већ и у развитку чехословачке науке о детету.

Четврти по реду овај конгрес је већ имао своју традицију. Још много пре рата, у доба националног препорода и стремљења ка пуном духовном, економском и политичком ослобођењу чехословачког народа, чешки просветитељи на челу с великим педагогом Чадом раде на организацији испитивања чехословачког детета. У циљу упознавања психичких, физичких и социјалних услова развитка детета и његовог свестраног помагања они оснивају психолошко-педагошка друштва и организују педагошке и психолошке скупове и састанке. Тај њихов рад је допринео модерном диференцирању школства: организовању не само основних и средњих школа за нормалну децу, него оснивању завода и школа за ненормалну младеж. ИМ тада, после једног периода плодног и напорног рада на области научне и практичне делатности, осе-

о НЕ 4