Učitelj

306 Учитељ

криминолошком испитивању детета", Ј. Земан: „О развитку васпитања и испитивања ненормалног детета“, и проф. Др. Ц. Стејскала: „О примењеној педагогији.".

Ректор Маћика износи у свом предавању, да школска младеж до 15 године старости чини 30 процената целокупног становништва републике и да јој зато треба посветити нарочиту пажњу. Излаже даље резултате педиатријског мерења чехословачких ђака, до којих се дошло у педолошким институтима. Проф. Ростохар дефинише педопсихологију као науку о упознавању дечје душе, која има своје научне циљеве и своје научне методе. Даље формулише проблеме и износи данашње стање психолошког испитивања детета. Доцент Хура реферише о потреби изградње педагогике лечења и педопсихологије. Расправља о хигијенским приликама у чехословачким школама, дотиче се питања „преоптерећености“ школске деце, питања телесног очвршћавања, профиласке инфекционих болести са школског гледишта, износећи план за борбу против истих, најзад истиче питање туберкулозног учитеља, туберкулозног детета и противтуберкулозног васпитања школске деце. Доцент Рамин износи у свом предавању разне теорије о деци преступницима. Истиче у главном три теорије: Ломброзову, по којој се деца злочинци рађају са злочиначким особинама и код које је утицај васпитања безуспешан, затим социолошку теорију по којој су главни фактори у дечјим преступима социјални чинитељи (беда, рђаве породичне околности, дечји најамни рад, станбене неприлике и др.) и трећу биолошко-социолошку теорију, по којој деца преступници доносе рађањем на свет злочиначке диспозиције, које само под рђавим социјалним околностима могу довести до злочина. Даље у свом предавању подвлачи утврђен факт: да слабдоумна деца без потребног васпитања претстављају одличне регруте за војску злочинаца. — Јосиф Земан излаже сјајне резултате које је слободна Чехоловачка показала на пољу социјалног зближавања и васпитања ненормалне младежи. Пример, не само достојан подражавања, него и пример, који сведочи о високој свести и увиђавности просветних фактора у Чехословачкој у погледу рада на овом новом пољу културне делатности. Њихови меродавни фактори су потпуно свесни, да је социјално збрињавање и васпитање недужних особа далеко пре захтев народне привреде, јавне безбедности и социјалне правде, него захтев хуманости и морала. Проф. Стејскал у своме ванредно успелом завршном предавању износи корисност педагошких испитивања за школску праксу и васпитање. -

Предавања у секцијама била су врло актуелна, интересантна и корисна. Немогуће нам је овде сва набрајати, а још мање изнети изводе појединих предавања. Поменућемо само неколико, из чијих наслова ће се видети како је рад овог конгреса био свестран и како су на њему били концентрисани напори разноврсних _