Učitelj

Страна књижевност 313:

Они су у сталној бризи да се у погледу интелектуалног оспособљавања ученика не попусти. Не спорећи ни једнима ни другима право — вели писац — наше је мишљење: да се ова два правца могу измирити. На име: нико не може спорити вредност и значај експерименталне педагогије која се тек рађа, као што би било неразумно чекајући резултате у истраживању још увек теоријском, изгубити из вида крајњи циљ: т. ј. оружати дете за живот потребним знањем.

Говорећи о циљу васпитања и оправданости васпитног утицаја на дете, васпитање вели има за задатак: да уздигне моралну и социјалну страну код ученика. Те према томе смер је учинити јединку телесно јаком и отпорном. способном да ради у заједници људској, и да се према томе лако адаптира друштвеном животу и делању у заједници. Као крајњи циљ је: развити у васпитанику до највећих танчина појам о достојанству човека, о дужностима и правима које има он према друштву и према себи самоме.

Говорећи о ученицима писац их групише на три групе; према физичком, моралном и интелектуалном животу. У интелектуалном погледу имамо ученика са трајном пажњом и ученика расејаних. Ова наступа самом претрпаношћу или је расејаност по природи. По памћењу дели ученике на четири групе: са брзим и трајним памћењем, лаганим и лако заборавним памћењем, са брзим и лако заборавним, и лаганим али трајним памћењем. У овом погледу писац упућује учитеље на резултате Бинеове методе у испитивању интелектуалних особина ученика. С обзиром на моћ колаборације дели ученике на: оне са конкретном тенденцијом а то су: посматрачи, деца практичне склоности; логичном тенденцијом: деца, која резонују и закључују; деца поетске природе, склона причању, која више маштају.

Разред. Овде се писац задржава на психологији разреда, његовом менталитету као целине, и принципима васпитања које се разликује од индивидуалног васпитања. Школски живот прилагођава ученика новој средини нових обавеза и способности. Психолошки чиниоци разреда су: подражавање, ментална заједница, утакмица. Ту се опширно говори о добрим и рђавим странама колективног васпитања.

За припремање разреда писац вели: „Спрема наставника мора бити широка и темељна „јер да се ученик научи ономе што је потребно наставник мора знати много више, но што се то у дечијим уџбеницима налази." Даље вели „Ни највештији учитељ. не може имати успеха у предавању ако га изводи само под утицајем тренутне инспирације. Добра се предавања не могу импровизирати. '

Метод. Писац нарочито истиче: очигледну, директну и активну методу рада. Говори општирно о преимућству ове и њеним добрим странама. За тим се осврће на то да метод мора да буде.