Učitelj

312 Учитељ

Обичне ствари, ситноживотне, кавана, каванска друштва некакви малозначајни клубови, пића, добри крканлуци, флертовање, оговарање, ситне пакости, угушивање и свлачење на ниже онога, што би штркљало или покушало да се издигне изнад средине. Једна маса лаких, ведрих, сатиричних цртица и сличица, које чине живот просте паланке.

Ту су и разни типови из нашег малоградског живота, недовршени или запуштени интелектуалци, тупави и саможиви трговци, промашени радници, језичне и пакосне жене, злобни оговарачи и подмигивачи, и тако разна лица, кратко оцртана а жељна живота, провода, са разним несхватљивим мислима и тежњама.

Роман је у ствари низ разних, највише хумористичких слика и опажања и као такав даје се пријатно читати, дајући и прилично погођених иако непотпуно разрађених потеза за праву слику појединаца, који се појављују у књизи.

Писац добро уочава разне паланачке смицалице и даје доста прилога за познавање живота под „ниским небом ·

Желети је да у идућим књигама боље и потпуније пе тЕли душу и кретање тога света, којим се бави, а писац показује сасвим јасно, да то може и уме учинити. ·

ј Ст. Станишић

Б) Страна књижевност

Мобћопз де Редадод!е депегаје. Основна знања из опште:

педагогије. Л. Фурнел, директор учитељске школе у Паризу.

Ову популарну књигу за учитеље основних школа разрадио је писац на један популаран начин и материјал поделио на ХУ

глава. Ту писац са пуно компетенције третира следећа питања:

ГО основима васпитања. У овом делу књиге сн претреса питање:

о васпитању уопште, о васпитачу, о ученику, о разреду, о реду и

дисциплини у њему. П О организацији рада. Подглавља овог дела чине ова питања: инсталација ученика, подела наставног матери-

јала, припрема разреда. 11 Рад у разреду. У обим овога дела

претреса питања: о методу рада, методским јединицама, о пита-

њима, о писменим задацима, о утакмици. ЈУ Делање ван разреда:

одмори и школски излети, учитељи и родитељи. |

Две основне тежње оцртавају се данас и у педагошком свету: једна је она коју заступају присталице новога правца, а која се састоји у основном познавању васпитаника и његовим душевним

особинама, док друга која је још увек многобројнија, оплакује: кризу која је наступила у давању школскога знања ученицима.