Učitelj

Укупна настава 453

учитеља, кад им се школом претило, као средством да се уљуде и дотерају у ред. Ако овога има и осећа се, онда треба узети смелију децу, па са њима разговарати просто као у кући, без удаљавања од њих. Тако ће деца увидети да нема велике разлике између њихове куће и школе. Кад то осете, постаће слободна и поверљива и исказиваће слободно све оно, што имају у свом кругу искуства. Какво уређивање и корегирање свега тога учинило би то, да се деца опет повуку у себе. Зато првих часова примити све што које дете ма о чему што каже, све оно, што његову душу покреће. Тако деца треба да стекну поверење у наставника, и онда је ред сам по себи већ ту.

Дакле, прва тачка програма јесте слободно исказивање свега онога, што деца сама осете да треба казати. Ту она причају о доживљајима из свога живота, о приликама у породичном животу, и о доживљајима на улици, при свечаностима, на слави, о својим самосталним опажањима на људима, животињама, у природи и предметима у употреби. Кад деца увиде да је у школи слободно причати о свему, што се преживело, доживело и шта им се у животу деси, онда ће се она утркивати да то саопште учитељу. Према овоме, све оно прихватати за наставу, што деца у згодан час убаце. Из овог њиховог слободног исказа упознаће се њихва сфера интересовања и на тим темељима зидати даљу наставу. Из тако добивеног материјала претстава и појмова знаће се потом, шта треба допунити, шта опет усавршити. У исто време упознаје се благо дечјега говора, као и примена тога говорног блага. Ови слободни разговори доносе још и ту добит, што се учитељ и деца приближују једни другима. Узимањем учешћа у њиховим недаћама и радостима, цењењем њиховог духовног блага, ствара се поверљив однос између учитеља и ђака, а то је један од главних услова за успех у настави.

Па не само на почетку наставе, него и за време пропитивања и даље навикавати децу на слободно исказивање мисли. Избегавати непрестано запиткивање и одговарање на исто, него давати потсреке, упућивања и примедбе, које ће децу приморати на опширно излагање о извесним предметима обраде. Питања, која учитељ даје, ограничавају на један део онога, што деца треба сама да кажу. Затим учитељева питања могу бити изнад живота дечјих снага и онда се не разумеју. Сасвим друкчије стоји ствар са давањем потстрека. Ту деца излажу своја опажања слободно и онако, како су схваћена, те често могу да изненаде и стварима, које би У предвидео. Деца, често, износе ствар до ситница.

Истина је, да сва деца ово не могу. Али у сваком разреду постоје вође и те _вође баш могу давати потстрека и онима, који немају такве слободе, који се стиде, који се плаше. И они ће постати отворени и поверљиви, само ако им се руке запосле, ако се у службу наставе стави рад за потпомагање јасног опажања и