Učitelj

602 Учитељ

"тово непокретљиве природе, те се не може ни најузбудљивијим стварима и догађајима узнемирити и покренути на што. Он сваку ситуацију схвата равнодушно или олако, не излажући се никаквим већим напорима ни духа ни тела. Његов осећајни и вољни живот је слабо развијен. Он је хладан, миран и уздржљив. С малим је задовољан. Сасвим је без иницијативе и акције, те све препушта другоме. Његово животно начело јесте: само лагано; али увек сигурно! Он се може покаткад и удубити у неку ствар, пренебрегавајући све друго, те се тако може и усавршити у тој ствари. Отуда се може понекад наћи и међу флегматичарима математичара и филозофа, пошто је за мисаони рад "те врсте потребно више свега удубљивања у једну ствар, у један предмет, као и пуна незаинтересованост за све друго. Флегматик је ОПТИМИСТИЧКИ расположен.

Флегматично дете је буцмастог и здепастог тела, равно„душног израза, отомбољеног лица и тромог хода и држања. Оно је слабо узбудљиво и тешко реагира на спољне утиске.

Хладнокрвно је и лимфатично. Покрети су му лењи и троми.

Осећања му нису ни силна, ни нежна, ни дубока. Отуда, такво „дете не узима одвећ к срцу, када се рђаво поступа са њим нити је склоно пркосу и свађи. Оно се тешко загрева за велико и идеално, нити се може интимно све предати другарству и пријатељ5тву. Његова машта је сиромашна и мирна. Начин његовог мишљења је прост, правилан и конкретан, без слика, живости и полета, а тако исто и без јаче апстрактне моћи. Оно је неспособно за јака узбуђења и равнодушно чак и према невољи и болу других. Оно је собом увек задовољно, иако није претерано веселог, а још мање бурног расположења. Оно нема никаквих претензија ни у кући ни у школи. Такво дете је далеко од сваког напора, а и екцеса који су иначе у детињој природи. Па ипак такво дете не треба да задаје наставницима и родитељима никакав нарочити повод за забринутост, јер се оно, добро упућено, може, истина споро, али лепо развити. Такво дете не сме се никако замарати апстрактним, тешким и многим стварима. За такво дете треба увек наставни материјал подешавати на што мање делова и периода и притом избегавати сасвим апстрактне ствари, да би оно могло све то лакше схватити и савладати. У раду с њим мора се, дабогме, имати много више стрпљења, такта и обзира, него ли код друге „деце. Али оно што такво дете једном савлада и научи, остаје трајно и сигурно благо код њега. Оно је према хвали и прекору равнодушно. Примери друге деце мало могу изазвати потстрека и угледања код таквог детета, нити се пак казнама и прекорима може што успешно постићи код њега.

М Меланхолик (од грчке речи тејаг сћојов = црна жуч) је "тип споре (незнатне) узбудљивости, али знатне (дубоке) јачине осећања. Он је озбиљне, тихе, сетне и замишљене и дубоко

др