Učitelj

616 Учитељ

мишљења размимоилазила у току извођења реформе. Ипак се дошло до позитивног, ма да провизорног резултата: учитељи се за време од четири семестра образују на универзитету или на педагошком институту а после испита зрелости у вишој средњој школи. Дакле, двогодишње стручно школовање после вишег течајног испита, семестри и академска настава. Извештај ис» тиче за узор начин како учитељи у Бечу добијају своје образовање и како се по свршетку школовања покрећу на даље образовање. Особито похвално се говори о раду Педагошког института, у коме је 1928 године било преко 2000 слушалаца са 80 наставника, и истиче се његов утицај на школску реформу. С Педагошким институтом везан је психолошки институт који се стара о научној подлози за школски рад. Изврсна вежбаоница института је у исто време средиште реформног рада. За даље образовање служе: предавања, течајеви итд., као и централна педагошка књижница која броји 150.000 књига и 420 часописа.

Бечке учитеље поставља власт а не бира, их народ као у Швајцарској. Постају стални после двогодишње привремене службе. Код таквог стања ствари циришки су учитељи разумели и сталан државни школски надзор у Бечу: два земаљска инспектора, 13 окружних надзорника. Поред тога свака школа има свога управитеља који такође води надзор. Циришке учитеље надзиравају лајици, чланови „капитела“ (школског одбора). Они су њиме потпуно задовољни, а у бечком систему виде остатке старог царског доба у новој демократији.

Говорећи о мислима које воде нову школу у Бечу, извештај истиче: одмереност према дечјем узрасту, радне и животне школске заједнице. Заслуга Беча није у постављању или образовању ових идеја већ у опсежном остварењу, праћеном тако великим полетом, тако планским радом и поузданим, доследним стремљењем одређеном циљу, да заслужује дивљење без сваког устручавања. „Бечка школска реформа није, као што се често мисли, дело револуционарних сањалачких духова који мимо учитељске главе декретују нову школску државу“, већ. творевина искусних стручних вођа који су руку под руку с учитељима практично радили на организацији, те њихова творевина одговара погодбама времена и има дубоке корене у животу. Као организатора бечке школске реформе извештај истиче Опо-а ОјбсКе]-а. „Нека се асполутно цењење ове личности у борби партија оспорава, један се једва може избећи: срчан борац који посред опште беде није изгубио веру, чаробни говорник. који одушевљава масе, умешан организатор који не заборавља практични ситни рад и уме да га уврсти у велику линију“.

Због тога што су педагошка и психолошка сазнања увек. у току, противречни су и судови о бечкој реформи, јер је, каже се, посетилац често изложен случајностима које омогућују час позитиван час негативан став према њој.