Učitelj

682 Учитељ

развијен; она деца код које се показује извесна лењост или нерасположење за друга моторична испољавања, доцније почињу и говор да подражавају. Тој деци потребно је посветити нарочиту бригу и потстицати их на подражавање.

За време развитка спонтаног говора потребно је посветити нарочиту пажњу околини. детета. Развитак дечјег говора у овом добу често пута учини велике напретке. Тада се брже развија унутрашњи говор детета, т. |. дете разуме речи и реченице пре него што их уме спонтано изговорити. Појављује се известан несклад између оног, што би дете хтело рећи и његове моторичне способности говора.. Дете не уме још потпуно да влада делатношћу својих говорних органа; оно не уме да изговера теже комбинације гласова, недостају му речи за свршавање реченица и слично. У говору замуцкује или понавља речи и слогове. Дете осећа ову своју неспособност и пати због ње; код њега се може појавити душевно стање, које припрема, терен за муцање. Потребно је, да околина помогне детету при тражењу речи; пред дететом треба чешће изговарати речи, које му недостају. Није пак добар онај поступак, где се дете принуђава да изговара извесне речи, које му чине нарочите тешкоће. Дете је притом свесно своје моторичне неумешности, те радије ћути. Ова погрешка је нарочито фатална за децу, код које је развитак говора задоцнио. У овим случајевима много је боље понављати пред дететом имена предмета, које оно не уме да изговори; тек пошто је дете имена запамтило, може се згодном приликом (у игри или узгредно) упитати: шта је тор и показати на предмет, који треба да именује. Ако дете рђаво изговори, треба га са пријатељским опхођењем поправити, свака строгост је овде непотребна, јер изазива код детета одвратност према изговору; страх од говора је често узрок појави разних говорних мана. Згодно помоћно средство при сличним вежбама су слике, а нарочито слике са књигама. Само књиге треба пробрати. Добре су оне књиге, где се уз слике налазе врло кратки стихови, приступачни дечјем схватању; међутим незгодне су књиге с дужим песмама, којима мајке уче децу напамет, чиме се без потребе оптерећује памћење. Много је корисније објашњавати простим и кратким реченицама деци предмете и догаћаје, претстављене "једноставним и јасним сликама и наводити децу на разговор о њима. На тај начин најлакше ћемо научити дете да склапа кратке реченице. Сви педагошки аутрритети признавали су васпитни значај слика при вежбању и развитку говора. Слике се употребљују и у доцнијем добу у школи: њих треба згодно искористити и при поправљању разних говорних мана и неправилности.

Хигијена гласа у доцнијем дечјем веку односи се највећим „делом на певачки глас; међутим и овде се чине погрешке. Заборавља се често, да дечји глас има врло мали обим. Вежбање