Učitelj

732 Учитељ

познавању прилика и човека, давале су оно, што је истинско. и потребно раденику у народу.

Широко познавање борби учитељства у културноме свету, познавање накнаде и наплате за непризнати рад у лепоти и узвишености самога дела избијало је из тих речи толиком снагом, да су оне могле да гану и најокорелијега материјалисту, толики је био истински идеализам његов. Био је то идеализам поноситога, радинога и плаћеног народног раденика, кога нису могле неправде да сврате с устаљенога пута, којим је кренуо у првим данима свога учитељовања. Управо у новим неправдама наилазио је тај велики идеализам нове хране, нових побуда, и нове, више циљеве. Био је толико јака личност, да га је управо дизало, храбрило и крепило оно, што друге обара и руши. Његова јака воља није могла да клоне ни под каквим ударцима судбине, па и онда, кад му је тело клонуло под теретом тешке болести, било је у његовим речима толико идеализма, разумевања прилика и догађаја, и толико младости и свежине, да му није могао уз бок да стане ни један наш човек у напону своје снаге.

Највише је радне снаге своје посветио раду и борби за слободу учитељскога сталежа и за слободу народне школе. Хтео је да рад народнога учитеља постави на чисто

стручне темеље и да га отме непозваним утицајима. У том је

настојању потпуно респектовао све факторе, који треба да су у вези са школом, али је истицао, да сви спољашњи утицаји

" буду испитани са стајалишта педагошке науке и њезиним на-_

стојањем удешени за правилан утицај на развитак школскога детета. Признавао је само педагошкој науци и њезиним претставницима раван утицај на школски живот и рад. Исто онако, како утичу на школу природни фактори неизравно преко педагошке науке, треба такођер да утичу на њу и сви остали фактори, наиме и социјални и културни. Тиме је настојао, да школа и учитељ постану слободни културни фактори, који ће образовати слободна човека.

Био је већ физички срван, болестан, слаб и стар кад су сванули први ведри дани слободе и.уједињења народнога, али је он још увек јасно видео, што ваља да хрватски учитељ учини у таквим приликама за своју и народну будућност. У јединственом сталешком удружењу видео је последњи циљ својих давних настојања, кад је с првацима учитељским похађао састанке учитељства србијанскога, и кад је својим ватреним речима дао одушке својим јаким осећањима и тежњама за заједницом учитеља Јужних Словена. Он је још пре тридесет година био први претседник југословенскога учитељског удружења, дакле он је још пре рата, који је одлучио судбину Јужних Словена, активно и јавно учествовао у раду око стварања сталешке заједнице, која је након рата за--